ПАЖЉИВО БИРАЈТЕ ОДМОР - ПЛАНИНА ИЛИ МОРЕ? Где је сигурније да оду пацијенти са болесним срцем
Судећи према томе да подаци показују да је број посета кардиолошких болесника службама хитне медицинске помоћи знатно повишен након периода екстремно високих температура ваздуха
Кардиоваскуларни болесници, нарочито они који су недавно прележали срчани удар, с великим опрезом морају да изаберу где ће да одмарају. Јер, морске врућине су додатно оптерећење за оболело срце, док боравак на надморској висини изнад 1.500 метара може да узрокује повишене вредности крвног притиска.
Овог лета одмор у Грчкој се ипак исплати: Ултра All инцлусиве за хотел 5* = 7 ноћи од 1099€ по соби
МНОГИ ПАЦИЈЕНТИ СУ У ВЕЛИКОЈ НЕДОУМИЦИ ПРЕД ОПЕРАЦИЈУ: Треба ли паузирати са лековима против згрушавања крви?
ДР КОН НАЈАВИО НОВЕ ОШТРЕ МЕРЕ: Вакцинација ОБАВЕЗНА И СПАС, али следи и још једна промена
Доктор Дејан Милашиновић, кардиолог Универзитетског клиничког центра Србије, каже да уколико се планира одлазак на планину у првих шест месеци до годину дана од прележаног срчаног удара, имплантације стента или бајпас графта, потребно је пре пута потражити савет кардиолога:
- Температура ваздуха у планинским пределима је у просеку нижа, па звучи логично да би боравак на планини био од користи кардиоваскуларним болесницима током летњих месеци. Међутим, постоји бојазан да боравак на великим надморским висинама због нижег ваздушног притиска и последичног одговора организма на смањено присуство кисеоника, представља оптерећење за кардиоваскуларни систем. У медицинској литератури, надморска висина изнад 2.500 метара сматра се великом за срчане болеснике, док се висине од 1.500 до 2.500 сматрају умереним. Током одмора у планинским крајевима, кардиолошким пацијентима саветује се придржавање хроничне терапије укључујући и лекове за крвни притисак, јер је у вишим пределима код неких пацијената могуе повећање крвног притиска, па им се посебно саветује да избегавају већи физички напор.
Ипак, судећи према томе да подаци показују да је број посета кардиолошких болесника службама хитне медицинске помоћи знатно повишен након периода екстремно високих температура ваздуха, планина је за њих бољи избор од мора.
- С обзиром на то да регулисање телесне температуре почива великим делом на функционалности кардиоваскуларног система, лако је разумети да код људи са обољењима овог система, високе температуре представљају додатно оптерећење и ванредни напор - каже др Милашиновић. - Ово је нарочито изражено код старијих, јер је способност крвних судова за ширење, и тиме транспорт крви ка кожи и ослобађање организма од топлоте, са годинама умањена.
Доктор Милашиновић напомиње да је основни савет особама са обољењима кардиоваскуларног система да избегавају боравак у срединама са екстремно високом температуром ваздуха. С друге стране, тамо где су климатски услови пријатнији, требало би избегавати веће физичке напоре, као што је пешачење узбрдо.
Током летњих месеци природно се бележе ниже вредности крвног притиска, како код људи са нормалним вредностима, тако и код оних који узимају редовну терапију.
- Нижи крвни притисак може да се манифестује као глабовоља, вртоглавица или малаксалост. Због тога је потребно у неким случајевима кориговати терапију и смањити дозе лекова. Важно је, међутим, да се то уради након консултације са кардиологом, који ће проценити која група лекова захтева корекцију - каже др Милашиновић.
