Пиротско јагње, ђубек, пеглана кобасица, ћилим, а шта је са ГРНЧАРИЈОМ: Нигде нема то што има у Пироту! (ФОТО/ВИДЕО)
Када је реч о културној баштини Пирота, ово је општина која има веома разнолики садржај, а за сваког туристу засигурно ће се наћи занимљивост која ће му прирасти за срце
Лепота Пирота и нетакнуте природе Старе планине, велики број водопада, светиње због којих Пирот зову Мали Јерусалим, бројне манифестације као и богата гастро понуда, разлози су због којих вам препоручујемо да посетите овај град и околину.
Време је да заборавите све пошалице за Пироћанце: Прошетајте градом најбоље гастрономије и природних лепота (ФОТО)
Како је Пирот постао један од најатрактивнијих градова: Градоначелник Васић открива тајну за очување културне баштине у модерно доба (ВИДЕО)
Који је то српски бедем на југу: Погрешно је зову МОМЧИЛОВ ГРАД, а туристи је могу видети и у 3Д ИЗДАЊУ (ФОТО)
Пирот се од осталих општина у Србији издваја, поред природе, манастира, планина, и богате културе, грађевинама, али и по томе што представља прави ужитак за чуло укуса.
Када је реч о културној баштини Пирота, ово је општина која има свашта да понуди. Како према грађевина, тако и према културно-историјској баштини која га издваја од осталих градова, обликује га и чини онаквим какав данас јесте. Мали, леп, ушушкан крошњама и зеленилом Старе планине и шареноликим бојама ћилима који га описују и уносе посебну чар.
Туристичка понуда Пирота са околином обухвата природно богатство у виду Парка природе Стара планина и Специјалног резервата природе Јерма, водопаде, реке, језера, кањоне, клисуре и пећине, културно богатсво у облику традиције, културе и обичаја овог краја Србије, пиротски говор, пиротско ћилимарство и елементи са Националне листе нематеријалног културног наслеђа Србије, српска средњевековна тврђава, Музеј Понишавља, камено село Гостуша и многи други, уз невероватне укусе и специјалитете старопланинске трпезе и локалне гастрономије, изузетна дестинација Европе за локалну гастрономију са многим познатим брендовима широм света у виду пиротског качкаваља, ђубека, пиротске пеглане кобасице, старопланинске јагњетине, старопланински мед, сир, домаћа вина и ракије и многа друга јела.
Представник туристичке организације Братислав Златков наводи да када је реч о културној баштини Пирота, говори се о чувеном ћилиму из Пирота, говоримо о објектима као што су Српска средњевековна тврђава из 14. века, музеј Понишавља, затим пиротско приповедање, односно пиротски говор који је саставни део културне баштине Пирота, сви верски објекти који се налазе у околини Пирота који су у веома добром стању и представљају један део туристичке понуде који носи назив "Верски туризам".
- Пирот због броја цркви и манастира у својој околини носи назив "Мали Јерусалим" баш по томе. Комшије из региона, али и остали који долазе у Пирот обавезно посете неки од манастира - наводи Златков и напомиње да постоји још један стуб развоја туризма, а то је локална гастрономија.
- Пирот од 2015. године носи Европску награду за изузетну дестинацију Европе када је реч о локалном туризму и локалној гастрономији, али и брендираним производима као што су качкаваљ, пеглана кобасица, мед са Старе планине, и чувено јагње из Пирота. Радили смо много на заштити производа и брендирања, а на многим производима ћемо тек радити - говори Златков и додаје:
- Када говоримо о производима са географским пореклом имена, поред ћилима, качкаваља и пеглане кобасице битно је поменути да смо ретки од градова у Србији који може да се похвали да има три брендирана производа са заштитом географског порекла имена - наводи Братислав Златков и најављује још већа улагања у развој туризма у Пироту.
Поред ћилима, богату културну баштину Пирота употпуњује у грнчарија о којој се пуно говори у музеју Понишавље.
Музеј Понишавља
Музеј Понишавља основан је октобра 1947. године одлуком Градског народног одбора Пирота под називом Народни музеј.
Већ је поседовао известан број предмета, углавном поклона од грађана Пирота и околине. Одлуком Скупштине општине Пирот, Музеј је 1969. године добио данашњи назив.
Осим заштите покретних културних добара и проучавања материјалне и духовне културе средњег и горњег Понишавља и Лужнице, Музеј остварује и културно-просветну, педагошку и издавачку делатност која је започела крајем шездесетих и реализовала се кроз неколико едиција.
Изложбени простор Музеја обухвата површину од око 300 метара квадратних за потребе сталне поставке и око 100 метара квадратних галеријског простора за потребе тематских и гостујућих изложби.
Кустос музеја Понишавља Ненад Јовановић говори да се музеј налази у делу града који се назива Тијабара, који са собом носи доста специфичности и то је пре свега једна културно-историјска целина.
- То је пре свега нешто што је занимљиво свим туристима и посетиоцима, то да могу да осете чар и драж тог старог Пирота који се овде у музеју најбоље рефлектује и најбоље види. Музеј има велику збирку, што етнографску, тако и грнчарије, ћилима, а имамо и Пиротску тврђаву из 14. века која обухвата целу археолошку поставку чији простор је врло аутентичан и инспиративан те људи долазе баш из тог разлога, због целокупног доживљаја који овај простор нуди - објашњава кустос Јовановић.
Кустос музеја Александар Репеџић говори да се Понишавље и сам Пиротски крај, по квалитету земљишта издваја се у целој Србији управо по грнчарији, што је још једна од знаменитости самог краја.
- У Пироту се, за разлику од западне Србије, грнчарија израђује на ножном колу које је напредније, новије, па самим тим и само Понишавље представља центар за ширење грначарских производа даље - наводи кустос и додаје да се Пирот налази на путу за Цариград тако да је било лако да се нове и модерне технологије донесу у сам Пирот и да се крене са таквом израдом грнчарије.
Касније се таква грнчарија ширила од Пирота и ка северу и ка југу земље, али Пирот остаје као централно место на коме се израђује овакав вид грнчарије.
- Поред богате збирке у нашем музеју, може се видети и уметничка црта локалних мајстора. Такође, грнчарија из манастира Суково је специфична по томе што није глеђосана, а са друге стране користила се и у световне сврхе да би обезбедила акустику самом манастиру приликом црквеног појења. Неке од њих би се испуњавале водом па би се звук одбијао и на тај начин би богослужење лепше звучало за онога ко дође на јутарњу или вечерњу молитву - говори кустос Репеџић.
Пројекат је финансиран из буџета Града Пирота. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.
