ПОБУСАНИ ЈЕ ПОНЕДЕЉАК: За вечни мир преминулих ОБАВЕЗНО је испоштовати ОВАЈ ОБИЧАЈ!
Циклус празника не завршава се тродневним празновањем Ускрса, него траје до Свете Тројице или Духова које се славе педесети дан по Ускрсу
Осми дан по Васкрсу, или понедељак након васкршњег понедељка, обичај је да се побусају гробови, што значи уреди, очисти од коровског растиња, бусење на хумкама.
Зато се овај дан назива побусани понедељак.
У Гружи се он сматра Васкрсом покојника, те свако даје помен и спрема за душу својим умрлим прецима и сродницима. Уз прекађивање гробова, на побусани понедељак се пале свеће покојницима, за чију се душу деле шарана васкршња јаја.
ДАНАС ЈЕ ЂУРЂЕВДАН: Ево шта обавезно да урадите ако желите благостање породице, љубав и здравље!
МАЈКА ХРАБРОСТ! Цвета је родила БЛИЗАНЦЕ од СЕДАМ КИЛОГРАМА, а после радости почела је ДРАМА на ОПЕРАЦИОНОМ СТОЛУ (ФОТО)
Дарко је имао само 21 годину када је погинуо на Кошарама: Вест о његовој смрти стигла је на Ђурђевдан!
Фарбана васкршња јаја износе се на гроб, а потом деле сиротињи. Од Васкрса до Побусаног понедељка не пале се свеће за мртве јер се верује да су сви васкрсли.
Циклус празника не завршава се тродневним празновањем Ускрса, него траје до Свете Тројице или Духова које се славе педесети дан по Ускрсу, а припада му и Спасовдан, празник Вазнесења Господњег. Од Ускрса до Духова поздравља се традиционалним поздравом "Христос Васкрсе! Ваистину Васкрсе!".
Овај дан има својства задушничког дана, који се још назива и Мали Васкрс. Мали Васкрс се у банатским селима проводи врло ведро под називом кумачни понедељак, јер се тог дана одржава обичај кумачења.
НАЈНОВИЈА ТАЈНА ДОКУМЕНТА ЦИА! На Тита је покушан АТЕНТАТ - о овоме се ЋУТАЛО 70 ГОДИНА
"Осећао сам се као СРБИН, а НИСАМ ЗНАО зашто..." Погледајте како је велики Меша Селимовић УЋУТКАО цео Загреб (ВИДЕО)
"КО НАМ ПРАВИ ДРЖАВУ ТАЈ ЋЕ ЈЕ И РАЗБИТИ": Генијални војвода Мишић предвидео крвави распад Југославије
Овога дана су се, уз троструко љубљење кроз венац сплетен од цвећа, склапала другарства и побратимства младих. Девојчице и девојке су постајале "куме", а дечаци и младићи "побре".
Обичај кумачења се у насељима по Фрушкој гори назива ружичало, а под тим називом се очувао све до данас и код преосталих Срба у околини Будимпеште.
