ПОЧЕЛА ЈЕ СТРАСНА НЕДЕЉА Вечерас супружници НЕ СМЕЈУ водити љубав, а ово су посебна правила која важе све до Васкрса!
Васкрс је највећа хришћанска светковина и важно је да знате како да проведете последњу недељу до великог празника. Последња недеља до Васкрса је недеље строгих уздржавања и поста. Због тога је важно да знате који су то православни обичаји који вас већ од сутра чекају
Страсни понедељак
Овим даном почиње седма недеља поста, која се назива велика или страсна недеља. По црквеном предању, назив велика, ова седмица је добила због тога што је у овој недељи Исус Христос учинио велика дела. Исус је уништио смрт, победио грех и скинуо проклетство са људског рода, чиме му је отворио пут ка рају.
Назив "страсна", ова недеља је добила јер су у овим данима појачане молитве, бдења, као и пост. Интересантно је да овај назив потиче још из тога што се, према народном предању, у источној Србији и Лесковачкој котлини у овој недељи, супружници суздржавају од брачних обавеза. На Косову и Метохији постоји назив и страшна недеља, јер се фарбају ускршња јаја од којих се прво зове страшник. Оно је значајно, јер по народном веровању, може да одагна страх и разбије градоносне облаке.
Дилема која траје вековима: Да ли јаја треба фарбати на Велики четвртак или Велики петак?
ВАСКРС У ПОРОДИЦИ КОЈУ ЈЕ ЗАДЕСИО СМРТНИ СЛУЧАЈ: Да ли јаја треба фарбати у ЦРНО?
ВРЕДНОСТИ КОЈЕ БРИШУ ГРАНИЦЕ Овако су људи који су мењали свет говорили својој ДЕЦИ
Ова недеља је радна. У њој се врше велике припреме за највећи празник, Васкрс, када се ништа не ради.
Васкрс
Васкрс се сматра највећим од свих празника. Према јеванђељу, Исус је издахнуо на Велики петак, разапет на крсту. Са крста у гробницу пренели су га његови тајни ученици Јосиф и Никодим, који су измолили дозволу од Пилата. На Васкрсу почива и сва основа хришћанске вере и нада свих живих у васкрснуће. Начин утврђивања ускршњег датума установљен је у Никеји 325. године. Цар Константин је сазвао први васељенски сабор на које је осудио све оне хришћане који славе Васкрс у време празновања јеврејског празника Пасхе. Разлог је био тај што по јеврејском рачуњану Пасхе, могу да буду и два Ускрса у години. Тако је донето правило да се Васкрс слави у прву недељу (дан), после првог пуног месеца који уследи након пролећне равнодневице. Православна црква је остала верна оваквом рачунању празника, док је католичанство одлучило да одступи од овог правила у XVI веку.