Подивљали инструменти Сеизмолошког завода Србије - регистрован нови земљотрес на више локација: "Важно је остати смирен"

Да ли је на помолу озбиљан земљотрес који ће погодити наш регион?

Данас је Србија била погођена низом мањих земљотреса. Потреси, повезани са рударским активностима, тресли су Бор, Голубац и Мајданпек.

Први потрес забележен је у Бору у 13:50, са магнитудом 1.7, а само неколико сати раније, у 11:58, снажнији потрес магнитуде 1.9 погодио је Голубац. У међувремену, Мајданпек је доживео чак два потреса, оба са магнитудом 1.9, први у 11:03, а други у 11:01.

Сви ови потреси повезани су са рударским активностима, што је честа појава у овом делу земље. Иако су потреси релативно слаби, изазивају забринутост међу локалним становништвом.

Да ли су мањи потреси знак за јачи земљотрес?

Србија се налази на сеизмички активном подручју, посебно у централном и јужном делу земље. Мањи земљотреси, попут оних забележених данас, честа су појава и обично пролазе без озбиљних последица. Иако њихова јачина није прелазила четири степена Рихтера, учесталост и снага ових потреса изазивају забринутост међу грађанима, постављајући питање - да ли је то упозорење на јачи потрес попут оних који су погодили наш регион претходних година?

У последњих годину дана, мањи земљотреси у Србији постали су готово свакодневна појава, а њихова учесталост ствара страх од могућих јачих потреса. Забележени потреси са магнитудом до четири степена Рихтера спадају у категорију слабих, али стално присутни потреси остављају утисак несигурности међу грађанима.

Шта изазива потресе у Србији?

Др Ана Младеновић са Рударско-геолошког факултета објашњава да земљотреси настају услед ослобађања енергије накупљене у земљиној кори, која може долазити из различитих извора:

- Највећи извор енергије налази се на обали Јадранског мора, где се Јадранска плоча судара са подручјем Динарида. Сваки пут када се догоди потрес у овом подручју, део те енергије долази до нас - наводи Младеновићева.

Да ли треба да бринемо?

Највећи забележени земљотреси у Србији имали су магнитуду до шест степени Рихтера, а најјачи у региону били су до седам степени. Стручњаци сматрају да, иако су мањи и умерени потреси чести, тренутно нема разлога за озбиљну бригу.

Др Дејан Валчић, директор Републичког сеизмолошког завода, истиче да су највећи потреси у последњих сто година били умерених магнитуда, док су се већи земљотреси ретко јављали. "Већина потреса у Србији је регистрована инструментално, што значи да нису изазвали озбиљне последице", додаје Валчић.

Како се заштитити од земљотреса?

Према речима др Младеновић, постоји два кључна правца заштите од земљотреса. Први је правилна градња објеката уз примену сеизмичких стандарда, који гарантују сигурност. Други правац заштите односи се на понашање у тренутку земљотреса: "У тренутку када осетите земљотрес, важно је остати смирен, заштитити главу, не трчати низ степенице, не користити лифт и избегавати скакање кроз прозор", саветује она.