Погледајте које су сличности и разлике између Ноћи вештица на Западу и балканских Поклада
Циклус покладних обичаја код нас креће од јануара месеца и траје до Белих поклада пред васкршњи пост, а "Helloween" се слави 31. октобра
Како се приближава чувени западни духовни празник "Helloween" који је код нас нарочито атрактиван млађој популацији, која је очарана обичајем маскирања на тај дан, тако се изнова појачава и друштвена дебата због чега би се у Србији славила "Ноћ вештица" када ми имамо - наше "покладе".
ОПАСНО СЕ ПРИБЛИЖАВА! СРБИЈА НА УДАРУ СНАЖНОГ ЦИКЛОНА! Зна се тачно када следи нагла промена времена
ЗАСТРАШУЈУЋИ СНИМАК ИЗ НОВОГ САДА ЛЕДИ КРВ У ЖИЛАМА! Жена је само узвикнула: "Удариће га, удариће га!" (ВИДЕО)
ЧУВЕНИ МЕТЕОРОЛОГ УПОЗОРАВА: Стиже нам ОЗБИЉНО ЗАХЛАЂЕЊЕ И СНЕГ (ФОТО)
Етнолог Александар Репеџић је објаснио да ли постоји веза између обичаја везаних за Ноћ вештица који су популаризовани у свету и наших древних поклада на просторима Балкана.
- Наравно да постоје донекле неке сличности, а главна је управо у - маскирању. Такође је слично и то што се иде од куће до куће, што је обичај у оба случаја. Међутим, Ноћ вештица обележава Дан свих светих (31. октобар), односно дан свих умрлих, а наше покладе и покладни обичаји имају други смисао на неки начин. Циклус покладних обичаја код нас креће од јануара месеца и траје све до Белих поклада, када се улази у ускршњи пост. Притом се овај обичај разликује од краја до краја према томе када се и на који начин прославља - истиче етнолог Репеџић, који је уједно и аутор документарног серијала који се назива "Почудиште" и који се бави нашим богатим културним наслеђем и обичајима.
Како истиче, поред начина на који се обележавају покладе и времена у којем се одржавају, овај народни обичај се разликује и по називима и његово име зависи од краја до краја у коме се одржава.
- Или су то "профакуције" или "старци" као што се називају у Хомољу, или "башанке" у Банату, "машкаре" у Голубинцима... Чувеним Белим покладама предходе задушнице, чији је циљ да отерају зле демони и зле силе и да се успостсавни нови годишњи циклус поновног рађа, што се, наравно, поклапа са пролећем - набраја Репеџић.
Шта су Покладе?
Нажалост, како истиче, тачно је да је данас све мање поклада и покладног маскирања, а тамо и где се одржавају, као што је рецимо у Голубинцима, поклада поприма фестивалски манир, па се, рецимо, представља покладно јахање, који је релативно нов обичај.
Упитан како најједноставније да се објасни шта су заправо покладе, стручњак једноставно каже да је у питању стари обичај који је христијанизован и који има за циљ да обезбеди плодност током читаве године на почетку новог годишњег циклуса који креће од јануара када се продужава дан и природа и све остало улази у нови годишњи круг.
То од када покладе на овим просторима датирају је, како објашњава Репеџић, веома незахвално проценити. Оно што се чињенично зна је да је у питању предхришћански обичај, из паганског доба, који је опстао у нашем народу до данашњег дана. Људи су се маскирали и у ранијим фазама, што се задржало и до данас.
- Неки од основних обичаја и фолклор који прате покладе, поред маскирања је да се иде од куће до куће и да се том приликом чашћавају они који су носиоци тих масака. Негде сами израђују маске, негде неки купују. Најчешће се мушкарац маскира у жену или неко демонско биће да га не би препознали, док се у влашком насељу Раковој Бари, рецимо, преоблаче у мага. Маскиранима се нуди ракија и јела која људи у самом селу припремају баш тим поводом. Ту су и различите игре као што је прескакање ватре, нарочито у селима у делу Поморавља, односно у смедеревском делу. Али и у Бугарској постоји исти обичај, као и у Дубровнику, у Словенији, у Румунији... - набраја етнолог и издваја да се, рецимо, у румунском селу Гребенцу одржава тематско маскирање још од Другог светског рата па надаље.
По чему се разликују Покладе и Ноћ вештица?
Како су култура и традиција "општа ствар и што је лепо народ ће преузети" тако се и многи покладни обичаји на Балкану преклапају (као што је маскирање и чашћавање учесника), али оно што је интересантно - ретко који да имају исти назив. Неко ће их назвати "мачкаре" или "машкаре", неко "фашанке", "профакуције" или "старци", у Румунији "капра" и тако даље... Рецимо, како истиче Репеџић на Косову се њихове покладе називају "женидба краљевића Марка". Једноставно, све зависи од краја до краја.
- Оно што се битно разликује између Ноћи вештица и наших Поклада је то што на овим просторима једноставно никада није постојало маскирање у овим месецима, у периоду пред зиму. И управо из тог разлога људи сада указују на то да ми имамо покладе и да нам не треба "Helloween", али је исто тако чињеница да оба обичаја имају исту функцију - закључује етнолог.
