ЗА ПЕТОРИЦУ КОСТИЋА СА ПЛАНИНЕ БОБИЈЕ НЕМА БРИГЕ, ЗИМЕ, А НИ СТРАХА: Тешки услови на селу за њих нису препрека (ФОТО)
Осим што су браћа, они су и најбољи другови,
Због тешких услова у планинским селима, заиста су ретки они који остају и заснивају породице. Породица Костић живи у селу Горње Кошље на планини Бобији код Љубовије.
КАДА ЈЕ ДОБРО ВРЕМЕ ДА СЕ ПРОВЕРЕ АНТИТЕЛА? Др Гњатовић објаснила у чему се разликују вакцине
ФЕНОМЕНАЛНО: Иако се приказује само у 21 биоскопу "Дара" се пробила у 20 најгледанијих филмова у САД
КАО ШТО ЈЕ И НАЈАВЉЕНО: У Србију стигло још 46.800 вакцина компаније "Фајзер" (ФОТО)
На више од 900 метара надморске висине за петорицу малих Костића нема ни бриге, ни зиме, а често ни страха. Осим што су браћа, они су и најбољи другови, јер у њиховом засеоку деце нема, а и у школи чине половину ученика.
- Једном сам видео шакала овде, мој пас Црни га је појурио и он је отишао у шуму, отрчао је. Ја сам се само мало уплашио, а моја браћа су отишла у кућу - каже Ђорђе Костић, из Горњих Кошаља.
Костићи на планини живе генерацијама уназад. Покушали су, кажу, и да оду, али боље од овога нису нашли. Обрађују 20 хектара земље и баве се сточарством.
- Имамо 9 чланова породице, значи отац, мајка, супруга, ја и пет синова. Иначе, доста је моје генерације отишло одавде у потрази за неким лепшим животом - напомиње Милан Костић, из Горњих Кошаља.
- Поносан сам што сам остао овде и што ми је остао син, и што се лепо оженио, јер не би домаћинство овако могло да функционише да није снаја прихватила домаћинство и да изроди овако лепу децу - каже Ранисав Костић, из Горњих Кошаља.
Да је жена стуб куће пример је домаћица Слађана, која има 29 година и петорицу синова. Њој ништа не пада тешко иако одмора нема, а дневно произведе и више од 20 килограма сира.
- Сматрам да смо срећна породица, живимо на 930 метара надморске висне, то нам не представља проблем, и иако смо без пута, имамо једни друге, здрави смо, срећни, задовољни - каже Слађана Костић, из Горњих Кошаља.
Костићи су струју у кући добили тек осамдесетих година, а о путу још сањању. Обећали су им, кажу, да ће га добити када у селу буду имали неко обележје. Зато су дали 20 ари своје земље за изградњу цркве, јер вера је оно што их никада не напушта.
