ПОСЛЕ ЈЕДНОГ ВЕКА ОПЕТ У БЕОГРАДУ: Дивља животиња истребљена пре сто година снимљена у Ритопеку (ВИДЕО)
Стижу рекама из Хрватске и Мађарске
Даброви су се након једног века поново настанили у Србији. Највише их има у Засавици где су направили и мало ремек дело - брану дугачку 30 метара и високу скоро два, али је за љубитеље природе највеће изненађење што су уочени и на ободу Београда у Ритопеку.
Солидарност као приоритет - Меридианбет хуманитарним акцијама обезбедио донације за болнице широм Србије
Да ли имате, грип, прехладу или корону? Табела са упоредним симптомима све три болести (ФОТО)
"Тата је само рекао да ће га се људи сећати по храбрости" Ћерка Благоја Јововића отркива тајне чуване 50 година
- Биолози су нам појаснили да су даброви, који су иначе ноћне животње, стигли до Београда пре неколико година и да су до сада били довољно дискретни и плашљиви па нису примећени - рекла је Миља Вуковић која је администратор Фејсбук групе Дивљи Београд.
На тој групи је постављен снимак дабра на Дунаву код Ритопека, али и црне роде, јастеба и других за Београд ретких врста.
Даброви, највећи грађевински мајстори животињског света и највећи глодари у нашем делу планете, у Србију су како подсећа Вуковићева враћени захваљујући пројекту 2004. године. Та, код нас почетком 20. века због крзна и меса истребљена врста, пре неколико година примећена је и на Дрини, Јадру, у Потисју, где је стигла Тисом из Мађарске, на Петроварадину...
Највећи број тих даброва потекао је из Засавице у коју су донети из Баварске захваљујући пројекту враћања даброва, а данас стижу сами рекама из Хрватске и Мађарске, рекла је Вуковић и подсетила да даброви имају велику добробит за екосистем.
- Бране праве само када водостај опадне и кад му је небезбедан улаз у гнездо. Тада стварају нове екосистеме омоћавајући многим врстама да преживе - рекла је Вуковићева и додала да ситуација ни у другим земљама није боља јер у Великој Британији дабрава нема око 400 година.
Често их зову инжењерском врстом јер околину прилагођавају потребама. Мужјак и женка до краја живота остају заједно, живе са младима из два окота, који одлазе тек после две године. У рекама најчесће примећујемо нутрије, маскате, затим ређе видре, што значи, како каже, да све што плива није дабар.
Вуковић је подсетила да страница Дивљи Београд прати живот природе у граду која је ту, али је не уочавамо.
Црна рода на Дорћолу
Црна рода уочена је недавно изнад Дорћола. За велику већину то је нешто ново, али не и за орнитологе који знају места где их могу видети, рекла је Вуковићева и додала да је актуелан позив са Биолошког факултета грађанима да их обавештавају о азијској пчели смоларици.
Подсетила је да ту нову врсту за Србију не треба бркати због назива са азијским стршљеном који је присутан у региону неколико година.
Пре неколико дана се, како каже, појавила слика јастреба на Новом Београду, који је два сата стајао на једној тераси, што је ипак, како каже, забринуло оринтологе зато што је појава јастеба у граду веома ретка и може да значи да је некоме побегао, а гајио га је кршећи закон.
Саставни део Земуна постали су и лабудови, сада их има неколико стотина, а недавно су међу њима виђени и они ретки - црни који су до открића Аустралије били непознати. Колика су реткост говори и то што се по њима зову и ретки неочекивани догађаји на финансијском тржишту.
Вуковић додаје да грађани морају да знају да није добро да их хране хлебом јер адивити и со директно нарушавају здравље не само лабудова бећ и других птица.
- Ако их волите дајте им зрневље или салату - рекла је она.