ШТА ЈЕ ПОСТКОВИД СИНДРОМ И КАКО ГА ПРЕПОЗНАТИ: Многима ни лекари не верују, а људи пролазе кроз пакао!
- Сваки десети пацијент који је прележао корону чак и после шест месеци осећа хроничан умор и има постковид синдром - каже председник Удружења за неурокардиологију Србије и шеф Неурокардиолошке лабораторије КБЦ "Бежанијска коса" Бранислав Миловановић
- Корона не угрожава само плућа, она је системска болест и месецима након што је неко прележи може оставити последице и на срце, штитну жлежду, нервни систем... Све то може буквално одвести у инвалидитет - упозорава др Миловановић.
ГАЛЕРИЈА - ИДЕАЛНО МЕСТО ЗА ЦЕЛУ ПОРОДИЦУ: Уживајте, забављајте се, купујте, а очекује вас и ВЕЛИКО ИЗНЕНАЂЕЊЕ!
КРИЗНИ ШТАБ ЗАСЕДА У ПОНЕДЕЉАК! Ситуација све повољнија, да ли следи ново попуштање мера?
ПРОСЛАВЕ И ЖУРКЕ СЕ ОДРЖАВАЈУ "ИСПОД РАДАРА": Жива музика у кафићима још увек илегална али за неке то не важи
Доктор Миловановић објашњава да постковид синдром још није званично добио своју шифру, али од 1969. године постоји ознака коју је Светска здравствена организација дала за поствирусни синдром умора "Г-93.3" – већина научника сматра да је то исти синдром и иста болест.
Он наводи и да Србија још нема податке о броју оних који пате од постковид синдрома, али да велике земље попут Француске или Немачке пријављују на стотине хиљада пацијената.
- То је озбиљан синдром, мултисистемска болест, а срце и плућа су само неки од органа који бивају оштећени. Јављају се и проблеми са памћењем, неуролошки проблеми – мравињање, дрхтање и утрнулост руке или ноге. Пацијенти се боре и са анксиозношћу и нападима панике. Јављају се и пролеми са дигестивним тектом – затвори и проливи. Могу бити дијагностиковани и хашимото, полицистични јајници, инсулинска резистенција - подугачак је списак могућих здравствених тегоба.
Овај синдром оставља последице и на регулацију крвног притиска.
- Поремећени су рефлекси који регулишу крвни пртисак. Пронашли смо такве сигнале код ковида и те промене су изараженије него код инфаркта - објашњава неурокардиолог.
Миловановић додаје да последица овог синдрома може бити и хронично повишена телесна температура, ту су и промене на кожи, алергије.
Оно што је најпроблематичније је осећај несавладивог умора.
- Обично су у питању млађи људи. Карактеристичан је потпуни губитак енергије. Ви се наспавате, одете на посао и после два-три сата више не можете да радите и немате више енергије. Када урадите дијагностику не нађе се ништа специјално. У основи је утврђено да су оштећене митохондрије – органеле које производе енергију. У свету се формирају институти који се баве овом проблематиком - наводи наш саговорник.
Када је реч о симтому хроничног умора, без видљивих последица по органе, није лако дијагностиковати проблем.
- Пошто дијагностика не показује ништа специфично, ти пацијенти су често жртве неразумевања на послу и у породици. Главне промене су заправо на аутономном нервном систему, који је, заправо, софтвер нашег организма - објашњава Миловановић.
Терапија и лечење су врло комплексни, од витамина до лекова за обнаваљне митохондрија.
- То је сложен, мултидисциплинаран процес. После прележаног ковида неопходно је имати на уму да прича није завршена. Потребно је интензивно наставити са узимањем антиоксиданаса и пратити стање здравља наредних шест месеци како не би ушли у синдром хроничног умора. По досадашњим искуствима, уз мултидисциплинарни приступ, код оболелих од синдрома хроничног умора је потребно најмање седам месеци до две године да се поврати нормално функционисање организма - закључује наш саговорник.
