ПОСТОЈИ МОГУЋНОСТ ДА ВАКЦИНА НЕ СТИГНЕ НА ВРЕМЕ: Стручњаци обелоданили мрачне прогнозе, могло би много да нас кошта
Сваки дан који протекне у чекању да се вакцина појави, свет, али и Србију много кошта.
Док се пуштање вакцине на слободно тржиште увелико најављује, а људи широм света типују коју би вакцину било најбезбедније примити - руску, кинеску, или пак европску, проф. др Горан Белојевић је недавно изјавио да је могуће да вакцина закасни, те да се пандемија природним путем заврши пре него што се она и нађе на тржишту.
Уколико би се његове речи обистиниле, економисти сматрају, био би то велики удар на глобалну економију, који би се свакако одразио и на нашу земљу.
"МЕРЕ КОЈЕ СУ НА СНАЗИ НИСУ ЛОШЕ, ЛОШЕ ЈЕ ЊИХОВО СПРОВОЂЕЊЕ" Др Петровић се огласио коју вакцину би примио
ПОГОРШАЛА СЕ ЕПИДЕМИОЛОШКА СЛИКА У МАЧВИ: Расте број оболелих, "доносе" корону из БиХ
СРБИЈА У ПАКЛЕНОМ ОБРУЧУ КОРОНЕ: На простору бивше Југославије ситуација је драматична
У том случају новац који су велике земље уложиле у њено стварање, никада се не би вратио.
Проф. др Горан Белојевић објашњава да је израда вакцине врло ризичан посао јер "ви се у ствари утркујете са природом, а епидемија може природно да прође".
- Ви се утркујете са природом и желите да што пре произведете вакцину, да прокужите што пре популацију да што пре заустваите епидемију. И можете да закасните. Економски губици су ту огромни, када закасните, када вас припрода предухитри. Могуће је да уколико вакцина закасни, неће ни бити потребе за вакцинацијом. Свака епидемија може да се заврши прирпдно или тако што се произведе вакцина. Нема трећег начина, то је то - рекао је доктор Белојевић.
Професор Економског факултета у Београду Љубодраг Савић не верује да ће се овакав сценарио догодити, али сматра да сваки дан који се вакцина чека свет и те како кошта у финансијском смислу.
- Сваког дана што смо даље од вакцине веће су последице и по српску економију. Затварање градова је то показало. Веома је јасно да улазимо опет у сличну ситуацију. Сада морамо да имамо у виду да су се државе финансијски исхабале, али и да су резертве код људи истрошене. Пандемија ће имати разорне последице - навео је он.
- Пад БДП у државама Европе мери се двоцифреним бројем, а то се није догодило ни у оној кризи. Овде ништа није извесно - сматра професор Савић.
Такође, и сам проналазак вакцине ће имати економски утицај, сматра професор Савић.
- Неке земље ће своје грађане вакцинисати бесплатно, оне сиромашније то неће моћи. Такође, не верујем ни да ће САД, иако богата земља, бесплатно вакцинисати своје грађане.
- Сада је онај моменат када ће се видети да ли постоји ематија од јачих ка слабијима. Од ове ситуације само је горе било у ратним стањима. Видели смо на почетку пандемије, да када је Европа у питању, ту те потребне солидарности нема. Свету се не пише добро у наредном периоду. Неки ће проћи горе, неки боље - сматра он.
На питање шта би се у економском смислу догодило да се вакцина на време не појави, односно да се пандемија природним путем заврши, професор Савић није оптимистичан.
- Немамо много разлога за оптимизам. Не би свет улагао толико новца у производњу вакцине да не верује да ће бити употребљена. Те велике земље имају сценарије за наредних педесет година - сматра проф. Савић.
Милибор Саковић, директор Прве економске школе у Београду сличног је мишљења. Он тврди да ће „све ово да остави последице и да тренутно нико не може предвиди којих размера ће оне бити".
- Уколико се вакцина не појави на време, то ће сигиуро утицати на фармацеутску индустрију, али не верујем да ће на остале гране - каже Саковић.