ПОЗДРАВ ИЗ МАНАСТИРА РУКУМИЈА: Верници хрле светињи и оцу Симеону
У последњих неколико година верници Српске православне цркве у све већем броју посећују манастир Рукумија, у селу Брадарац, код Костолца.
Први је разлог што све више верују у значај и снагу ове светиње. Други је игуман Симеон, који зрачи разумевањем и добротом и за сваког невољника који му се обрати нађе речи утехе.
Где се налази ГЛАВА СВЕТОГ ЈОВАНА КРСТИТЕЉА? Многи тврде да је поседују, али чуда указују само на једну земљу!
Трудница ушла у аутобус у Новом Саду, контолор јој је одмах тражио карту, а о његовом поступку СРБИЈА БРУЈИ
Хоће ли Србија видети ПРАВИ СНЕГ ОВЕ ЗИМЕ? Најновија прогноза открива где ће се забелети и када!
Најстарији сачувани писани траг у којем се манастир помиње оставио је Максим Ратковић. Он је 1733. године записао да је црква посвећена Светом вазнесењу господа Исуса Христа, да су зидови и свод озидани од камена и да се поред олтара налази припрата у којој је гробница Мартирија Синајита.
Једног од седморице духовника са Синајске Горе (отуда назив синајити) који су у време кнеза Лазара и његовог сина деспота Стефана Лазаревића са Блиског истока дошли у Србију и у њој наставили проповедање хришћанске вере.
Да ли се посмртни остаци Светог Мартирија заиста налазе или су се некад налазили у Рукумији, није познато. Међутим, због поменутог писаног трага из 1733. године многи сматрају да манастир потиче из 14. века, дакле из времена пре доласка синаита у Србију и да је Свети Мартирије био игуман овог манастира.
Присталице ове теорије о времену настанка манастира позивају се и на народну епску песму "Бог ником дужан не остаје" о девојци Јелици, сестри Павла и Радула Радића, двојици властелина кнеза Лазара, коју је записао Вук Стефановић Караџић. У песми, браћа су много волела сестру. То је изазивало бес Павлове супруге, која је чинила низ непочинстава, за која је, подмећући јој доказе, оптуживала Јелицу. Како то није помутило љубав браће према сестри, Павловица је на крају посегла за злочином: украла је заовин нож, њиме убила сопствено дете у колевци, па нож вратила под Јеличин јастук и о свему обавестила браћу.
Верујући да је сестра починила тај ужасни злочин, браћа су Јелицу везала за четири коња и растргла. По легенди, на месту где је пала Јеличина отргнута рука саграђен је манастир Рукумија, док су на преостала три места где су пали њени преостали посмртни остаци саграђени манастири Заова, Сестрољин и Брадача.
По сведочењу оца Симеона, његов претеча на месту игумана отац Сава је говорио "да је рука сестре Јелице заиста била у манастиру Рукумији све до Првог светског рата, да је била местимично опточена сребром и да је он још као дете целивао ту руку кадгод би с родитељима дошао у манастир из оближњег села Кленовник, где је рођен и живео до свог пострига у овом манастиру. Реликвија је нестала за време рата 1914-1918. године, кад су овде господарили бугарски окупатори а чувана је у самој цркви, у посебно дрвеном кивоту".
Било како било, међу фрескама у манастиру налази се и фреска Свете Јелице, разапете између четири бела коња.
Путописац Јосиф Веселић је обилазећи овај крај 1861. године записао да се у Рукумији налази "и нека светиња или рука од неке светиње, и то као што се уопште држи до оне девојке која је невино страдала".
Међу аргументима које користе заговорници теорије о прастаром пореклу манастира је и податак да кнез Лазар у једној повељи упућеној манастиру Раваница из 1376. године помиње и село Рукумију у браничевском крају. У повељи се не помиње манастир, али они сматрају да чињеница да поред толико села кнез посебно помиње и Рукумију доказ његове посебне важности. А та важност би се могла објаснити постојањем манастира.
У једном турском документу из 1476. године, на основу којег је вршена наплата пореза, помиње се и село Рукумија, које има 22 куће и "рајинску воденицу". Други турски документи из тог времена који се односе на овај крај помињу постојање неког манастира по имену Врлиште. Како у овом крају нема физичких трагова постојања неког манастира препоставља се да би Врлиште могло бити претходно име манастира Рукумија.
Постоји више верзија како је манастир добио име. Најраспрострањеније су да је име настало од ритуалног прања руку, мијења или да је светиња крштена по руци несрећне девојке Јелице.
Записано је да је црква била мањих димензија и да су је Турци срушили у јесен 1813. након гушења Првог српског устанка. Поменути путописац Јосиф Веселић је записао да је стара црква била мањих димензија а да је нова већих димензија, "осам хвати дужине и пет хвати ширине". Обнова цркве је започела 1825. године. Три године касније светињу је живописао „дворски сликар Књаза Милоша“ Јања Молер. Светиња је у потпуности завршена 1832. када је постављен кров. Исте године одлучено је да буде посвећена Светом оцу Николи.
Шта је било са тим живописом из треће деценије деветнаестог века није најасније, јер на јужном зиду цркве пише да је садашњи живопис 1971. урадио монах Наум Андрић. Манастир је 1978. године страдао у пожару који је многе иконе потамнео до непрепознавања, па је 1994. ангажован руски фрескописац Александар Точилов, који је оштећене иконе рестаурирао.
Да су углед манастира Рукумија и веровање да у њему почива нека светиња били снажно присутни у српском народу говори и чињеница да је 15. јула 1735. у манастиру одржан велики црквено-народни сабор, о чијем значају говори податак да су на њему учествовали "у име Цркве игумани горњачки, витовнички, рукумијски, тумански, раковички, винчански и сланачки, у име свештенства шест свештеника из Београда, а из унутрашњости свештеници: вишњички, лесковачки, сибнички, рудовички, жељезнички, великоселски, пожаревачки, голубачки, смољиначки, параћински, поречки, каменовски, хомољски, грочански, паланачки и смедеревски; у име народа: кнезови из јагодинског, крагујевачког, рудничког и ваљевског округа".
ДАНАС ЈЕ ЈОВАЊДАН! На данашњи празник се НЕ ВЕСЕЛИ, а поштовање ЈЕДНОГ ОБИЧАЈА може донети ЗДРАВИЈИ ЖИВОТ
Оборили су га и БЕСОМУЧНО ШУТИРАЛИ: Српски дечак претучен је због КРСТА, РОДИТЕЉИ ОТКРИЛИ КАКО СЕ СВЕ ОДИГРАЛО
Девојка НИШТА НИЈЕ ЗНАЛА: Милан је у Винчи први допливао до крста, А ОНДА ЈЕ УРАДИО НЕШТО ЗА ПАМЋЕЊЕ! (ФОТО/ВИДЕО)
АНЂЕЛКО ЈЕ ЧАЧАНСКИ ХЕРОЈ! Четврти пут је ПРВИ допливао до Часног крста: Вода ледена, али је топло око срца
СРБИ ПЛИВАЛИ ЗА ЧАСНИ КРСТ и СВЕТИЊЕ У ЦРНОЈ ГОРИ! Најлепши призор стигао са Косова! (ВИДЕО)
