Православни свет слави МАЛИ БОЖИЋ: Ево шта бисмо требали да урадимо на данашњи велики дан - ВАЉА СЕ!

Верници старокалендарских православних цркава данас обележавају Нову годину по Јулијанском календару, која се у Србији назива и српска Нова година, а обележава се и Обрезање Исуса Христа и Свети Василије Велики.

Нову годину данас обележавају Јерусалимска црква, Руска црква, Српска православна црква, Грузијанска патријаршија и Света Гора Атонска. Током историје хришћанства није било јединства у томе од када би требало рачунати почетак године. Некада је то био март, а потом и Ускрс. Свети Амвросије Медиолански каже да би годину требало почети у септембру, у славу Светог цара Константина, рођеног у Нишу.

У Византији је још дуго било двоумљења. Први и Шести васељенски сабори сматрају да је добро да се почетак године стави у септембар, налазећи за то библијско оправдање.

Свети Василије Велики био је један од један од најобразованијих отаца хришћанске цркве. Рођен је у време цара Константина, 329. године. Још као некрштен учио се 15 година у Атини философији, реторици, астрономији и свима осталим светским наукама тога времена.

Школски другови су му били Григорије Богослов и Јулијан, касније цар одступник. Василије се у зрелим годинама крстио на реци Јордану са својим бившим учитељем Евулом. Био епископ Кесарије Кападокијске готово 10 година, а завршио је земаљски живот напунивши 50 година.

У црквеној служби назива се пчелом цркве Христове, која носи мед вернима и жаоком својом боде јеретике. Сачувана су многобројна Василијева дела - богословска, апологетска, подвижничка и канонска.

По њему је названа и црквена служба, која се обавља 10 пута у години: 1. јануара, уочи Божића, уочи Богојављења, у све недеље Часног поста осим Цветне недеље, на Велики четвртак и на Велику суботу. Свети Василије Велики је умро 1. јануара 379. године.

Нови завет учи да је Исус Христ око празника јеврејске Нове године, ушавши у синагогу, огласио годину милости Господње. У Србији је до цара Душана било докумената у којима година почиње у марту. Од 1989. године овај дан се, на предлог васељенског патријарха, обележава као Дан твари Божије, односно свега од Бога створеног.

Овај празник "подсећа људе на бригу о животној средини и природи уопште која је немарним, неодговорним и крајње нехришћанским деловањем човековим болно рањена и насилнички угрожена".

Христос (Божији син) је обрезан у храму осмог дана по рођењу, сходно јеврејским обичајима и тада су му наденули име Исус. Обрезање показује да је примио на себе истинско људско тело, а не привидно, како су касније о њему учили јеретици.

Исус је обрезан и јер је хтео да испуни закон, који је сам дао кроз пророке и праоце. Испунивши тај законски пропис, он га је заменио крштењем у Својој цркви.

- Јер у Христу Исусу нити што помаже обрезање ни необрезање, него нова твар (Гал. 6, 15) - објављује апостол Павле у Новом завету.

У храмовима се моли Господу Исусу Христу да благослови венац године, да сачува православље у миру, да година протекне добро, да градове Бог сачува неповређене, да христољубивог владара земље заштити и дарује му победу над противницима.

Моли се и за победу над кривоверством, за плодове земаљске, здрав ваздух, кишу са небеса и за избављење од свих невоља.

Срби празник посвећен обрезању Исуса Христа називају и Мали Божић, па се у многим крајевима на данашњи дан понављају неки обреди и радње својствени празновању Христовог рођења.

У неким крајевима се на тај дан спаљују остаци бадњака. Као што се за Божић меси чесница, за Мали Божић се меси посебан обредни хлеб "василица", у који се ставља зрневље многих житарица, бундеве, пасуља, бобице дрена – за здравље, и метални новчић као симбол богатства и среће.