Пре него што одете у цркву, ОБАВЕЗНО морате да знате нека правила!
Постоји одређена страна у цркви на којој стоје мушкарци, а на којој жене.
Улазак у храм треба бити тих, лаган и са дубоким страхопоштовањем. Када се дође на црквена врата, мало се застане, прекрсти се и лагано поклони према храму.
Затим се купи свећа, одлази се до места где се пале свеће. Свећа се целива и намени се зашто се пали. Свеће за здравље пале се у горњем делу свећњака или палионице, а за покој душа у доњем делу. Када се свеће запале, тихо се одлази и целива икона која је у централном делу храма. Стане се пред икону, два пута се прекрсти, поклони, затим целива икона и још једном се прекрсти и поклони. Затим се одлази на неко слободно место у храму.
На богослужењу, мушкарци обично стоје на десној, а жене на левој страни лађе храма. На том месту се стоји мирно, без окретања, шетања или разговора са неким ко стоји у близини. Ако се осети умор приликом богослужења, најбоље је или изаћи из храма или појачати молитву да се замор савлада. Руке стоје прекрштене на грудима или спуштене низ тело. Такође, пази се на свештеникове радње, па се треба прекрстити сваки пут када се свештеник прекрсти или када се у молитви спомене име Оца, Сина и Светога Духа. Крсти се,уз благ наклон и када свештеник кади.
БАБА ВАНГА ПРЕДВИДЕЛА СМРТ 118 ЉУДИ: Све је занимало како "види" - дала је прост одговор!
За време читања Јеванђеља, Входа и проповеди, где се ко затекао ту стоји док се та радња не заврши.
Приликом изласка из храма, опет се целива икона, изађе се на врата храма, тихо и нечујно, поново се окрене према унутрашњости храма и смерно се прекрсти и поклони.
Одевање
Мушкарци у храм улазе гологлави, а жене главе покривене покривене марамом. Неприкладно је у храм долазити у фармеркама, папучама, мајицама, шортцевима, кратким сукњама, голих руку и слично.
Нафора
Нафора је хлеб које се верницима дели на крају свете литургије. Нафора се узима на следећи начин: Полако у реду, прилази се свештенику који дели нафору. Када се дође на ред, прво се прекрсти, а затим на длан леве руке прекрсти се десни длан и приђе се свештенику, који ставља коцкицу нафоре. Онда се свештенику целива рука, нафора се узима у уста и поједе, након чега се излази из цркве.
Како се причешћује?
Када се приђе свештенику који причешћује, изговара се име, да свештеник чује, и тада се не крсти, јер постоји опасност да се закачи чаша (путир) из кога се причешћује, и да се тако проспе причешће, што је велики грех. Треба се прекрстити раније, и када се одмакне од чаше. Свештенику се тада не љуби рука, ни путир, него се полако прилази ономе ко дели нафору. Причешће се узима као храна. Када свештеник, ономе који се причешћује, кашичицу са причешћем стави у уста, усне се склопе као када се узима храна из кашичице. Ако се неко причести за Божић, Васкрс, или на који други мрсни дан, тога дана се не пости. Пости се само онда, када се причешћује на посном дану.
Свештеник се поздравља при сусрету: “Помози Бог оче, благословите!” Свештенику се целива рука без обзира на године свештеника и онога који целива. Свештеник се у разговору ословљава са “оче”, рецимо “оче Марко”, или ако је прота, може “оче прото”. Владика се ословљава речима: “Ваше Преосвештенство”, или “Преосвећени Владико”, или ако је неформални разговор само “Преосвећени”.
Патријарх се ословљава са: “Ваша Светости”, или “Свјатјејши Владико” или само: “Свјатјејши”. Монахиње се ословљавају са “сестро”, а игуманија са “мати”. Од женског монаштва се не тражи благослов и не љуби се рука. Монашка лица се такође ословљавају са “оче”. Млађима се каже “оче” и његово име, а старешини манастира се може рећи “оче игумане” или “оче архимандрите”. Искушеници се ословљавају са “брате”.
