Огромне ПРОМЕНЕ У ОБРАЗОВАЊУ: Неће више бити "Врло добрих" и "Одличних", општи успех иде у ЗАБОРАВ - Угледни професори предложили 30 НОВИТЕТА!

Како објашњавају, окупили су се спонтано, делећи исти осећај одговорности и потребе да се унапреди квалитет образовног и васпитног система након стравичних догађаја 3. и 4. маја у Београду, односно у ОШ "Владислав Рибникар" у Малом Орашју и Дубони. Тако је настао документ назива "Како до квалитетног образовања и васпитања за нашу децу?", као и 30 кључних тачака за унапређење постојећег стања у образовању.

Проф. др Јелена Теодоровић, проф. др Александар Бауцал, проф. др Ненад Стевановић, проф. др Мирјана Беара Бењак - имена су само неких од стручњака из области педагогије, психологије, социологије, образовних политика, затим просветних радника у основном, средњем и високом образовању, али и запослених на Институту за педагошка истраживања који су дали своје виђење проблема и предлоге решења како би се образовање у Србији максимално унапредило.

- Сви смо на неки начин били затечени оним што се догодило у нашим школама, двориштима, улицама и кроз разговоре које смо међусобно имали, јер се знамо и сарађујемо дуги низ година, схватили смо да као људи из система образовања осећамо већу одговорност него други. Тада смо дошли на идеју да почнемо да радимо на предлозима промена, а пре тога уочавању и конкретизовању реалних проблема који се дешавају у просвети - каже др Теодоровић.

Тако је након годину дана писања, усаглашавања, састанака и дискусија уобличено три документа који се разликују у обиму, те је онај најопширнији (94 стране) намењен стручној, а сажетак препорука (15 страна) и 30 кључних тачака широј јавности.

- Желели смо за почетак да се обратимо заинтересованим актерима: наставницима, васпитачима, стручним сарадницима, директорима, запосленима у просветној администрацији, ученицима, родитељима, студентима, професорима, истраживачима и другима, а да потом приволимо доносиоце одлука да предлоге усвоје и да почну да раде на њиховој реализацији. Пуно је гласова, све су то важни актери од министарства па до саме деце. Ми стојимо иза предлога које смо изнели, али немамо свачију визуру и желимо да то постигнемо. Без наметања, јер су људи који раде у школама демотивисани и деморалисани и претурили су преко главе доста покушаја промена па не желимо да нашу иницијативу тако доживе. Зато смо кренули прво са представљањем предлога и скупљањем потписа - објашњава она.

Које промене су неопходне

Међу препорукама за унапређење система образовања стручњаци, између осталог, предлажу да се суштински промени начин на који се изводи настава.

Све ученике превасходно треба мисаоно ангажовати, бирати и користити наставне садржаје на смислене начине тако да их ученици разумеју и примењују, повезивати оно што се учи са реалним животом, стављати ђаке у наставне ситуације у којима исказују мишљење и доносе одлуке, али и увести разноврсне подскупове стандарда компетенција за наставнике (на пример "наставник-почетник", "наставник-ментор"), као основ за вредновање и пружање подршке за унапређивање њиховог рада, за професионално напредовање и за раст зарада.

Ипак, са др Теодоровић смо разговарали и о оним "најзвучнијим" променама, а издвојићемо само неке од њих:

• Редуковати максималан број ученика по одељењу на 25
• Ревидирати начин вредновања и оцењивања постигнућа ученика и укинути општи успех као мерило постигнућа
• Учинити да предшколско васпитање и образовање буде бесплатно, са гарантованим местом за свако дете и уз пружање раних мера подршке деци којој је то потребно
• Повећати број гимназија науштрб броја средњих стручних школа и подићи квалитет наставе
• Неопходно смањити број ученика по одељењу

Како објашњава једна од креатора предлога промена, ова тачка писана је у време када још увек није донета одлука о смањењу броја ђака по одељењима са 30 на 28, што свакако поздрављају као добар корак.

- Имали смо ситуацију да су одељења претрпана, а неретко је у њима било и до 32 ђака што је омогућено кроз различите молбе за премештаје или пак смањење броја одељења што је нарочито лоше. Треба имати на уму да је квалитетан наставник најбољи ресурс образовања, а како могу да се посвете и буду приступачни сваком детету ако је одељење пренатрпано - пита она.

Укинути општи успех

Под овом мером подразумева се укидање досадашњих квалификација: "одличан", "врло добар", "добар", "довољан" и "недовољан", а не самих оцена и просека, јер су по мишљењу ових стручњака потпуно непотребне.

- Ви свакако имате просек оцена који се рачуна и који ће вам бити релевантан приликом бодовања за упис на даље школовање. Сматрамо да општи успех као такав нема никакав практичан значај осим што долазите у ситуацију да се због њега оцене поклањају, стварају непотребни анимозитети међу наставницима и родитељима деце, бројни неспоразуми - прецизира професорка Теодоровић.

Предшколско образовање бесплатно и доступно свима

Како објашњава даље, веома је важно сагледати све сфере образовања и васпитања, а ефекти предшколског су до те мере велики да ниједан каснији вид образовања не може да га надмаши ако је квалитетно. То су многе европске земље уочиле, наводи.

- Ми просто морамо да нађемо начина да свако дете може да се упише у државну предшколску установу. Да ли ће се градити нови вртићи или адаптирати постојећи објекти, то свака локална самоуправа мора да процени за себе, али како кад имамо ситуацију да нам је обавезно да имамо акт о мрежи ПУ, а многе општине га немају. Када постоји акт о мрежи ПУ, али и основних школа, то значи да сте сагледали где расте број деце, дефинисали у које школе се могу уписати, да не бисмо као сада имали одређене школе претрпане, док други стоје полупразне, или да нема места у вртићима - напомиње Теодоровић.

Повећати број гимназија, смањити број стручних средњих школа

Када је реч о овој мери, иако лаички гледано звучи можда грубо, објашњава да је и те како оправдана.

- Званична истраживања и подаци показују да у нашој земљи само 26,7 одсто ученика похађа гимназије, док је тај проценат у развијеним земљама између 40 и 50 одсто. Такође, након завршене основне школе, велики број ученика жели да настави образовање у гимназијама и средњим стручним школама у услужном сектору, а од ученика који заврше четворогодишње средње стручне школе чак 89 одсто наставља образовање. Ту долазимо до апсурдне ситуације да имамо више стручних школа које коштају више од гимназија, а невероватно висок број те деце ће наставити школовање на факултету и неће почети да ради у тој струци. Та неефикасност се преноси и на више нивое, односно факултет па имамо значајан број студената који нису адекватно припремљени за студије и због тога их потенцијално не завршавају - прецизира она.

Преко 500 потписа подршке

Документ "Како до квалитетног образовања и васпитања за нашу децу?" подржало је преко 500 потписника од њеног објављивања крајем маја. Међу њима се могу видети имена која долазе из различитих образовних сфера: од вртића, преко основних и средњих школа до факултета и института, али свој потпис су ставили и поједини ђаци - што је специфичност која показује да потреба за оваквом иницијативом очигледно постоји.

Извор: Србија Данас/Блиц/Вања Зеленовић