"ИМАМ САМО 15 ГОДИНА, НЕМАМ ОЦА И ЗОВЕТЕ МЕ ПО ТЕЛО МРТВЕ МАЈКЕ?" Београђанка преминула у авиону, али муке породице тек су почеле
Као да је мало муке и туге са ћеркином смрћу дошле су нове муке.
Жена (41) умрла је у авиону на лету за Дизелдорф у потрази за бољим животом за себе и своје малолетне синове. Сређена и нашминкана села је први пут у животу у авион с надом да их чека боље сутра и да више неће рибати туђе станове. А пред гаражом која се зове стан, на Цераку млађи син је гледао у небо како би видео авион кад полети и махао мајци.
Горе, на небу њој је пукла анеуризма, умрла је у секунди, а на земљи је остала њена мајка с бедном пензијом и двоје деце за чије старатељство се сада бори. Дечаци немају ни оца, убио се пре седам година. Чим је сахранила ћерку бака је отрчала да риба станове. Да имају за хлеб.
"СЕЛА ЈЕ ПОРЕД ЊЕГА, СРЦЕ ЈОЈ ЈЕ САМО ПУКЛО!" Београђанка преминула при узлетању авиона са београдског аеродрома - оставила два малолетна сина иза себе!
ПРЕ СЕДАМ ГОДИНА ИМ СЕ ОТАЦ УБИО: Сад је срце њихове мајке престало да куца - браћа живе са свега 13.000 динара
ПОСЛЕ ЊЕГОВЕ ФОТОГРАФИЈЕ ВЕЉИНА ГРУПА ПОСТАЛА НАРОЧИТО СУРОВА! Страхиња знао да му је безбедност угрожена, па је урадио ово
Некада гаража, а данас стан у омањој кући-згради на Цераку. Прозора у дневној соби нема. Слабо светло у по бела дана да бисмо се видели. Бака одмах скаче да наложи ватру, да не буде хладно.
- Дрва још за данас имам. Укључићу после грејалицу, шта ћу - вели бака за Курир.
Из собе излазе дечаци - млађем је 12 година, шести разред. Старији је прва година средње школе. Сабрани. Ко одрасли. У тој собици слике на све стране. И умрлица.
Тај 13. фебруар требало је да буде прекретница за целу породицу. Несрећна жена је поподне кретала на велики пут.
- Седела је ту, на каучу. Нашминкала се, дотерала. Срећна, лепа. Крену на аеродром. Маше. У животу није летела авионом, није нигде изашла из бивше Југославије. У 17.45 ми је послала слику направљену кроз прозор авиона, види се део писте. Малецки само што је дошао из школе, па каже: "Баба, идем у двориште да машем авиону". У 18:05 је гледао у небеса, да види авион - прича мајка.
Каже да је њена ћерка кренула у Дизелдорф, ишла је код неког друга који јој је обећао посао. Наводно има фирму за израду прибора за нокте. Кренула је на три дана да види шта и како. Требало је да слети у 20:05, па је мајка очекивала поруку из Немачке.
- Седела сам и гледала у сат. У 15 до осам ми звони телефон, каже мушкарац да је инспектор из Сурчина. Пита ко ми је у кући, има ли деце, шта ми је она. "Седите: Морам да вам кажем тужну вест да је преминула у авиону". Рекла сам му да лаже, да није истина, викала сам, урлала - прича бака, која је потом бацила телефон.
Инспектор је звао поново.
- Старији унук је узео телефон. "Знате ли да имам само 15 година, да немам оца и зовете ме да узмем тело мртве мајке", викао је у телефон, а потом ударао главом у зид - плаче бака.
Жена је умрла у 18:50, пукла јој је анеуризма за коју није могла да дође на ред да оперише. Авион је окренуо назад, за Београд.
- Још пре четири године утврђено је да има анеуризму, требало је на "Дедињу" да оперише. Потом је све померено због короне, била је 256 на листи чекања! А имала је само 30 и кусур година - каже мајка, која живи у Обреновцу, али од када јој се ћерка разболела често је била с њом и децом.
Често им је и долазила Хитна помоћ.
- Дешавало се да не може да дише, да хода. А у октобру 2021. скоро месец дана лежала је на ВМА, пошто јој је позлило. Тада јој је речено да се анеуризима мало смањила те да не мора операција, али мора стална терапија. Утврђено је и да има и деформитет срчаног залиска, али да не мора операција јер, како су објаснили, урођено је и живи с тим. Имала је и тешку астму. Да ли је стално узимала терапију или само кад јој се слоши, нисам сигурна. Али стално је радила. Чистила је куће и локале по цео дан, од јутра до сутра. За бедне паре, плаћана је по сату. Само да ову децу прехрани. И зато је била пресрећна што је ишла у Немачку - каже мајка и вели да су тек после смрти сазнали да она није смела ни да лети, а да не зна да ли је то жена знала.
Ћерку је сахранила у Обреновцу, почива поред свог тате. Као да је мало муке и туге са ћеркином смрћу дошле су нове муке.
- Деца имају бедну пензију од 13.000 динара, осталу од оца, који се убио пре седам година свега 12 дана после развода од моје ћерке. Ни ту цркавицу не можемо да подигнемо јер је она мртва. Мора да се заврши оставинска расправа. Одмах сутрадан по њеној смрти ишла сам и у Центар за социјални рад, и у ПИО фонд, куцала на сва врата. Морам да добијем старатељство над децом. Не дам их ни у дом, ни у хранитељску породицу! Они су моји! Изборићемо се. Али сви ми кажу да процедуре трају месецима. Немамо пара да толико чекамо - плаче бака.
