ПРЕМИНУО АКАДЕМИК МИЛОСАВ МАРЈАНОВИЋ: Одлазак једног од наших најзначајнијих математичара
Српска академија наука и уметности (САНУ) са великом жалошћу обавестила је јавност да је 9. маја 2023. године у Београду, у 92. години, преминуо њен редовни члан Милосав Марјановић (Никшић, Црна Гора, 24. август 1931), један од наших најзначајнијих математичара, који је посебан допринос дао у проучавању топологије и дидактике математике.
Главни научни резултати академика Марјановића везани су за тополошку класификацију простора затворених скупова. Заједно са Р. Томовићем и С. Станковићем дао је прецизну математичку концептуализацију морфолошког типа линијских фигура, решење које служи као основа код машинског читања рукописа.
Дипломирао је математику на Природно-математичком факултету у Београду 1955. године. На истом факултету изабран је за асистента 1957. године. Школску 1959/60. годину провео је на специјализацији у Математичком институту Пољске академије наука у Варшави, радећи под руководством истакнутих пољских математичара Ј. Микусињског и Р. Сикорског. Докторирао је 1964. године са тезом "Мур–Смитова конвергенција у општој топологији". Исте године изабран је у звање доцента на ПМФ-у у Београду. За ванредног професора изабран је 1969, а за редовног 1980. године. Школске 1967/68. године боравио је на постдокторским студијама на Универзитету Флориде у Гејнсвилу (University оф Флорида, Gainesville, УСА) где је сарађивао са истакнутим холандским математичарем Ј. де Гротом (Ј. де Гроот). Од 1995. радио је и као професор методике математике на Учитељском факултету у Београду.
За дописног члана Српске академије наука и уметности изабран је 1976, а за редовног 1991. године. Приступну академску беседу „Простори затворених скупова” одржао 11. маја 1992.
Учествовао је на низу научних скупова у земљи и иностранству, а као гостујући професор одржао је предавања на бројним универзитетима и институтима, међу којима се издвајају: Московски државни универзитет "Ломоносов", Математички институт В. А. Стеклова Руске академије наука, Математички институт Пољске академије наука и Технички универзитет у Грацу.
Предано је радио на унапређењу наставе математике на Београдском универзитету, обнављајући садржајно и методолошки постојеће курсеве, али и уводећи нове, као што су Алгебарска топологија, Теорија категорија, Теорија Морса. Аутор је бројних универзитетских уџбеника, међу којима се издвајају: "Метрички простори", "Стилтјесов и Лебегов интеграл" (Научна књига, Београд, 1968), "Математичка анализа" (Научна књига, Београд, 1983), "Топологија" (Математички факултет, Београд, 1990), "Методика математике" (Учитељски факултет, Београд 1996).
Био је почасни члан Друштва математичара Србије и главни уредник часописа The Teaching оф Mathematics.
За своје изузетне научне резултате примио је Октобарску награду града Београда (1973).
Својим научним и педагошким радом дао је велики допринос развоју науке у Србији, као и унапређењу наставе математике на Београдском универзитету. Поред тога, дуги низ година био је председник Одбора за образовање САНУ.
Његов одлазак велики је губитак за Српску академију наука и уметности и свеукупну науку, саопштено је из САНУ.
