Преминуо проф. др Петар Митковић: После борбе са короном напустио нас декан ГАФ у Нишу
Професор Митковић је рођен у Лебану
Синоћ је од последица изазваних инфекцијом вируса корона преминуо проф. др Петар Митковић, декан Грађевинско-архитектонског факултета у Нишу.
Преминуо новинар Милош Васић: Изгубио битку после дуге и тешке болести
НАЈНОВИЈИ КОРОНА ПОДАЦИ: Велики број новозаражених, преминуло 42 људи - све више пацијената на респираторима
ФЕЈСБУК ОБЈАВА ДР КОНА ДИГЛА СРБИЈУ НА НОГЕ! "Епидемија је 2018. године у нашој земљи однела 15 живота" (ФОТО)
Професор Митковић је рођен у Лебану, а као декану поменутог факултета 2015. године му је уручена Октобарска награда града Лесковца - Медаља.
Прошле године од короне је умро и његов брат академик Милорад Митковић.
Од професора Митковића опростила се и професорка Оливера Николић.
Њену објаву на Фејсбуку преносимо у целости:
Окупило се, последњих пар година, негде горе изнад облака, фино друштво одабраних великана. Божијом промисли, брзо и неочекивано, придружио им се синоћ и наш декан, проф. др Петар Митковић.
"Знаш, Оља, био сам први на листи приликом уписа на београдски АФ. На свечаној академији доделе индекса, два пута ме је декан прозивао, али нисам устао, нисам хтео или нисам смео. Посматрао сам, док сам тамо седео, оне београдске мангупе и даме па ме постало срамота мог вуненог џемпера."
У педесет година, иза тог догађаја, најбољи студент АФ-а изградио је свој пут, успешну каријеру архитекте и урбанисте, научног радника, биран је за декана чак четири пута. Али никад није заборавио вунени џемпер. И умео је код сваког да препозна и вунену чарапу и блатњаву ципелу и породичну муку, сваку муку и срамоту која те боли и жуља. И умео је да пружи руку, и огрне капутом, и намигне, да знаш да ниси сам.
Живео је храбро, практично и скромно у духу оне Сартрове: "Можда постоје и боље времена, али је само ово наше." А у том времену, као сабрана Ћосићева времена у једном... Борба до последњег дана, борба до последњег даха.
Да га памтимо и спомињемо, о добру које је чинио да беседимо. Богу да се молимо да и нас пошаље у оно фино друштво праведника и великана.
ВЈЕЧНАЈА ПАМЈАТ, ДЕКАНЕ.
