ПРЕМИНУО СЛАВНИ ИСТОРИЧАР! Остао је доследан до краја: Не живим ја од српства, него за српство!
У Београду је у 87. години умро Веселин Ђуретић српски историчар и члан Сената Републике Српске.
Ђуретићева супруга Милка рекла је да је њен муж умро у уторак, 18. фебруара, на београдској клиници Бежанијска коса, те да ће у уторак, 25. фебруара, бити сахрањен на Новом бежанијском гробљу у 12.45 часова, уз опијело које ће бити служено у 11.45 часова.
ИДЕАЛНО ЛЕТОВАЊЕ: ЛУКСУЗ СА 5 ЗВЕЗДИЦА ПО САЈАМСКИМ ЦЕНАМА
"Тражили смо неко лепо и чисто село" Монголи одабрали Србију за наставак живота
ПРЕМИНУО ПОЗНАТИ СРПСКИ НОВИНАР: Усташе су хтеле да га ућуткају, био на мети хрватских екстремиста
Ђуретић је био и један од оснивача Академије наука и умјетности Републике Српске (АНУРС), те сарадник Балканолошког института САНУ, члан Савеза комуниста Југославије и аутор неколико радова о Народноослободилачкој борби.
Био је познат по залагању за уједињење свих Срба, и четника и партизана.
Удовица Милка Ђуретић рекла је да је остао незавршен рукопис њеног супруга у којем је писао о српској историји, те подсетила да је био добитник низа признања – Ордена Светог Саве првог реда, Ордена Његоша првог реда, Медаље милосрђа која му је уручена у Патријаршији Српске православне цркве.
Она се сетила да је Ђуретић одлучио да целокупан приход од продаје својих књига по Аустралији, где је држао и предавања, намени за рањенике Републике Српске и Републике Српске Крајине.
- Кад су му рекли да, ипак, нешто узме, он је рекао: Слушајте, не живим ја од српства, него за српство, испричала је Милка, додајући да ту чувену реченицу стално понављају Срби у Аустралији.
Она је навела да се Веселин Ђуретић залагао да се уједине сви Срби, и четници и партизани, у "Бесмртном пуку" и да нестану неслоге подметнуте са стране.
Милка је рекла да је поп Момчило Ђујић рекао да верује да ће Ђуретић објединити све Србе, што је и рекао њеном супругу током давне посете Америци.
- Веселин је после тога рекао да треба сви у "Бесмртном пуку" да носе слике својих предака који су учествовали у рату, без обзира да ли у четницима или партизанима, љотићевцима, недићевцима. Били смо растргнути на десет страна, те да у том `Бесмртном пуку` једном настане слога - прича Милка, преноси Глас Српске.
Она је навела и да је први председник Републике Српске Радован Караџић рекао Ђуретићу да ће предложити да буде председник АНУРС јер је основао ту институцију, али да до тог избора није дошло.
Према њеним речима, када је Веселин Ђуретић гледао слике прогона Срба из Крајине током хрватске војно-полицијске акције "Олуја" из августа 1995. године, није могао два сата да устане.
Милка каже да су она и супруг живели скромно и истиче да је Веселин остао доседан себи.
- Био је људска громада, несавладив и неподмитљив - рекла је Милка.
Веселин Ђуретић рођен је 17. маја 1933. године у месту Мојановићи, код Подгорице. Ширу пажњу на свој рад скренуо је 1985. године својим двотомним делом "Савезници и југословенска ратна драма", у којем је четнике назвао другим антифашистичким покретом.
Залагао се за рехабилитацију команданта Југословенске војске у отаџбини ђенерала Драже Михаиловића, истицао да су све српске ратне позиције биле објективно антифашистичке, те да сви предводници српског отпора заслужују споменике захвалности.
Књига је примљена негативно међу тадашњим историчарима, а Ђуретић је искључен из Савеза комуниста Југославије, због, као је наведено, "националне нетрпељивости и шовинизма".
У делу "Велика превара Другог светског рата" Ђуретић наводи да је Тито имао задатак да Хрвате, који су били уз нацисте, преведе на страну победника.
Током деведесетих година прошлог века Ђуретић је био присталица српске националне идеологије, близак Српској радикалној странци.
Активно се залагао за очување државног заједништва Србије и Црне Горе у оквиру некадашње Савезне Републике Југославије (1992-2003), а потом и у оквиру Државне заједнице Србије и Црне Горе (2003-2006).
О драматичним догађајима у Југославији крајем осамдесетих и деведесетих година прошлог века држао је предавања на више универзитета, како на Западу, тако и на Истоку.
После егзодуса Срба из Хрватске, обраћао се многим светским лидерима са написима, који су били и својеврсни елаборати о српском и југословенском проблему.
За књигу "Разарање српства у 20. веку" добио је признање Српске књижевне задруге, а за књиге "Савезници и југословенска ратна драма" награду "Слободан Јовановић".
УДАР НА ИСТОРИЈУ СРБИЈЕ И РУСИЈЕ! Спрема се ЗДРУЖЕНИ одговор! (ФОТО)
Ова дечија игра изазива ОПЕКОТИНЕ И СМРТ! Апликација ТикТок све опаснија и популарнија (ВИДЕО)
МАНГУПИ ХОЋЕ ДА УПРОПАСТЕ ДРЖАВУ: Кад му је поштар донео пензију српски војвода је од срамоте вратио!
Чика Ђорђе са Зејтинлика ОДУШЕВЉЕН ПОКЛОНОМ из Србије: То је ОДУВЕК ЖЕЛЕО, сада му је ИСПУЊЕН САН (ФОТО/ВИДЕО)
