Припремите се, стиже ФЛУРОНА! Сезона грипа у пуном јеку: Имунитет драстично слаби, клиничка слика тежа, компликације су све озбиљније - ево ко је најугроженији

Вирус грипа, који је у овој сезони потврђен већ у 6 округа у Србији, прошле године је први пут од избијања епидемије корона вируса, преузео вођство над COVID-19. Стручњаци кажу да се и ове године очекује удружени удар два вируса, такозвана флурона.

Вирус грипа је, након првог случаја 8. октобра у Крагујевцу, потврђен прошле недеље и у Београду, и још четири округа у Србији:

• у Средњебанатском
• Јужнобачком
• Јужнобанатском
• Севернобанатском округу.

До сада је у циркулацији дијагностиковано три типа вируса грипа:

• тип А (Н1пдм09)
• А нетипизирани
• тип Б.

Вирус грипа је још прошле године био доминантнији у односу на COVID 19, и то је први пут за последњих 4 године, откако се појавила епидемија корона вируса.

Поређења ради, 2020. када је и почела у Србији епидемија корона вируса у нашој земљи је било 54.105 оболелих од грипа, а од корона вируса 212.339. Прошле, 2023. године, од грипа је оболело 324.939 особа, а од COVID-19 113.776.

Број оболелих од грипа и COVID-19 по годинама

• Година 2019. - 41.072 оболелих од грипа; 0 оболелих од COVID-19
• Године 2020. - 54.105 оболелих од грипа; 212.339 оболелих од COVID-19
• Године 2021. - 321.386 оболелих од грипа; 684.364 оболелих од COVID-19
• Године 2022. - 355.865 оболелих од грипа; 793.690 оболелих од COVID-19
• Године 2023. - 324.939 оболелих од грипа; 113.776 оболелих од COVID-19

У Србији је у у 2023. години пријављено укупно 120.550 оболелих и 882 преминулих од заразних болести, што је мало ниже у односу на 2022. услед смањења броја оболелих од COVID-19.

- Удео заразне болести COVID-19 у укупном оболевању износио је 94,29 одсто, што је за 5,19 процената мање него претходне године. У циркулацији су и даље биле омикрон субваријанте САРС-ЦоВ-2, а клиничке манифестације болести су углавном биле благе до средње тешке - наводи се у Годишњем извештају о заразним болестима за 2023. годину Института за јавно здравље Србије "Др Милан Јовановић Батут".

Сезонски грип је акутна респираторна инфекција узрокована вирусима инфлуенце који циркулишу у свим деловима света. Постоје четири типа сезонског вируса грипа, и то тип: А, Б, Ц и Д.

Симптоми грипа

Симптоми грипа се обично јављају изненада. Људи који имају грип често осећају неке или све од ових знакова и симптома:

• температуру или осећај грознице
• кашаљ
• упаљено грло
• цурење или зачепљење носа
• болове у мишићима или телу
• главобољу
• умор
• неки људи могу да повраћају и имају дијареју, што је чешће код деце него код одраслих.

Кашаљ може бити јак и може трајати две недеље или више.

- Важно је напоменути да све оболеле особе са грипом немају температуру - наводе стручњаци "Батута".

Симптоми почињу 1. до 4. дана након инфекције и обично трају око недељу дана. Преноси се путем ситних капљица, али је могућ и индиректни пренос путем заражених руку и предмета.

Грип је вирусно обољење великог епидемијског потенцијала које се у ретким одређеним временским интервалима (10 до 40 година) појављује у пандемијском облику. Појава вируса грипа тип А (Х1Н1) у 2009. години показала је непредвидивост пандемије инфлуенце.

Грип може да изазове благе до тешке форме болести, а понекада може довести и до смртног исхода. Већина људи се, истине ради, опорави без лечења.

Један тип грипа доминантан 13 годинама

Иначе, од 2009. године, дакле у последњих 15 година, тип А(Х1) и његове подваријанте, који је и ове године потврђен у Србији, скоро сваке године прожима наше становништво у сезони грипа. Ради се о типу А(Х1) којег није било у само две сезоне.

• Присутни типови вируса грипа од 2009. до 2022. године
• Година 2009 - А(Х1)в
• Година 2010 - А(Х1)в
• Година 2011 - А(Х1)в
• Година 2012 - А(Х3)
• Година 2013 - Б и А (Х1 пдм09)
• Година 2014 - А (Х3)
• Година 2015 - Б, А (Х3) и А (Х1) пдм09
• Година 2016 - А (Х1) пдм09, Б, А (Х3)
• Година 2017 - А (Х3), Б и А (Х1) пдм09
• Година 2018 - А (Х1) пдм09, Б и А (Х3)
• Година 2019 - А (Х1) пдм09, Б и А (Х3
• Година 2020 - А (Х1) пдм09, Б и А (Х3)
• Година 2021 - А (Х1) пдм09 и А (Х3) 
• Година 2022 - А (Х1) пдм09, А (Х3) и Б 
• Година 2023 - А (Х1) пдм09, А (Х3) и Б

Флурона се очекује и ове године

С обзиром на то да COVID-19 још има у Србији, и ове године се може очекивати флурона, удружена истовремена инфекције и грипом и короном у Србији се може очекивати и у овој сезони вируса.

Флурона је, иначе, колоквијални назив за истовремену инфекцију корона вирусом и грипом, а поред њих, како је за "Блиц здравље" објаснила недавно доктор Славица Марис, начелник Јединице за заразне болести у Градском заводу за јавно здравље у Београду, могу се јавити и друге удружене инфекције.

- И прошле године регистровали смо на територију Београда удружене инфекције грипа и короне. Прошле године седам таквих случаја је забележено, а од почетка ове године три у Београду. С тим у вези, и у наредном периоду, односно у предстојећој сезони надзора над грипом 2024-2025., можемо очекивати појаву ових удружених инфекција. Не само грипа са корона вирусом, већ и других респираторних вируса - каже др Славица Марис за "Блиц здравље"

Кога погађа флурона

Др Марис каже да подаци о регистрованим случајевима флуроне током две године показују да нема правила кога ће задесити удружена инфекција, али да се очекује да је чешћа код ослаба с ослабљеним имунитетом.

- Имали смо регистроване случајеве и међу студентима и међу особама које имају ослабљен имунитет - код старијих од 60 година или особа које имају неко хронично обољење, које узрокује пад имунитета. Али, било је регистрованих случајева и међу децом - наводи саговорница "Блиц здравља".

Свака удружена инфекција, па тако и флурона, носи ризик да дође до здравствених компликација. Досадашњи оболели код којих је доказана коинфекција, на срећу, нису имали теже здравствене проблеме.

- Свака инфекција носи ризик за пооштрену и озбиљнију клиничку слику, и тежи је опоравак. Свака инфекција доводи до пада имунитета, и самим тим отвара врата за неку другу инфекцију, небитно да ли је вирусна или бактеријска, а ако постоје удружене инфекције, већи је ризик за неку компликацију и очекује се тежа клиничка слика - објаснила је др Марис раније за "Блиц здравље".

Вакцина против грипа је најсигурнији и најбезбеднији вид индивидуалне и колективне заштите од грипа. Вакцинација против грипа се спроводи у циљу редуковања оболевања и умирања, као и редуковања преношења вируса грипа у породици, колективу и популацији.

Време неопходно за стицање имунитета је 2 до 3 недеље након давања вакцине, а трајање поствакциналног имунитета варира и износи 6 до 12 месеци, па из тога произилази потреба за вакцинацијом сваке године.

Србија Данас/Блиц