ПРИПРЕМЉЕН НОВИ НАЦРТ ЗАКОНА: Ако буде усвојен, ОВАКО ће се поступати са децом опасном по околину, уводе се ЗАБРАНЕ
Прописани су и нови услови под којима ће се задржавати лица у психијатријске установе
Министарство здравља припремило је Нацрта закона о допунама Закона о заштити лица са менталним сметњама, тим поводом у петак ће бити организована јавна расправа у виду окрулог стола, а документ предвиђа да се деца опасна по околину лече у посебним организационим јединицама у оквиру психијатријске установе, под посебним обезбеђењем.
ВЕЛИКО НЕВРЕМЕ ВЕЋ УДАРИЛО НА СРБИЈУ: Овај град је МЕТА снажне грмљавинске олује, познато и ко је следећи!
"АГЕНЦИЈА WAYOUT НИЈЕ ЧЛАН АСОЦИЈАЦИЈЕ YUTA" Детаљи драме у Тунису, српски туристи направили хаос у хотелу (ВИДЕО)
ОГЛАСИЛА СЕ АГЕНЦИЈА! Ево шта је било са српским туристима у Тунису, испливали нови детаљи
Нацртом Закона предлаже се, а с обзиром на то да се код деце млађе од 14 година, која се налазе у раном периоду развоја, не може унапред одредити време потребно за спровођење нопходних дијагностичких процедура и лечење, трајање унпред не лимитира, већ да суд сваких шест месеци врши проверу испуњености услова за даље задржавање и лечење.
Такође, посете и контакти детета смештеног у посебну психијатријску установу, укључујући и чланове уже породице, могу се привремено забранити у случају постојања сумње да дете намерава да прибави оружје или психоактивне контролисане супстанце, да се договара о бежању, да планира извршење кривичног дела...
У образложењу Нацрта подсећа се најпре да је у члану 12. Закона утврђено да се лечење лица са менталним сметњама обавља у психијатријским установама и домовима здравља.
- Предложеним допунама (члан 1. предложеног закона) предвиђа се оснивање посебне организационе јединице у оквиру психијатријске установе за лечење деце са испољеним понашањем опасним по околину, а која организациона јединица је затвореног типа и са посебним обезбеђењем. Такође је предвиђено да се на питања обезбеђења, укључујући просторије под надзором, опрему, техничка и друга средства, лица која одржавају ред и безбедност и друге услове потребне за безбедан рад посебног организационог дела психијатријске установе за децу, сходно примењују прописи којима су та питања уређена за здравствене установе у којима се спроводи мера безбедности обавезног психијатријског лечења и чувања у здравственој установи - наводи се у образложењу Нацрта закона.
После члана 35. додаје се члан 35а који гласи:
- Изузетно од члана 30. и чл. 33-35. овог закона, одлука о задржавању без пристанка детета у психијатријској установи из члана 12. став 4. овог закона доноси се без ограничења у погледу трајања задржавања, с тим што је суд дужан да на сваких шест месеци врши проверу испуњености услова за даље задржавање и лечење.
- Изузетно од члана 32. став 2. овог закона, пре доношења одлуке из става 1. овог члана, суд је дужан да прибави писмени налаз и мишљење од конзилијума психијатријске установе из члана 12. став 4. овог закона чији је обавезни члан специјалиста дечје или адолесцентне психијатрије. Установа из става 1. овог члана дужна је да најкасније 15 дана пре истека периода од шест месеци од доношења одлуке из става 1. овог члана, и надаље, на сваких шест месеци, доставља суду писмени налаз и мишљење о потреби даљег задржавања и лечења детета из члана 12. став 4. овог закона.
Ово се односи на поглавље ВИ Закона, којим су прописани разлози за задржавање без пристанка и смештај без пристанка лица са менталним сметњама у психијатријску установу.
Дефинисано је покретање поступка за задржавање без пристанка и смештај без пристанка тих лица. Утврђени су разлози за доношење одлуке о задржавању без пристанка, организовање хитног конзилијарног прегледа задржаног лица и обавештавање надлежног суда о томе. Утврђена је надлежност суда као и хитност поступка и искључење јавности, прописано је поступање суда по сазнању о задржавању без пристанка, доношење судске одлуке о задржавању без пристанка или отпусту лица са менталним сметњама као и поступак по жалби.
- У члану 30. прописано је да је суд који доноси одлуку о задржавању лица са менталним сметњама дужан да одреди и време задржавања у психијатријској установи, које износи најдуже до 30 дана од дана доношења одлуке о задржавању без пристанка. У члану 33. такође је прописано да је суд дужан да у решењу о задржавању без пристанка лица са менталним сметњама одреди трајање задржавања без пристанка, које не може бити дуже од 30 дана, рачунајући од дана када је психијатар донео одлуку о задржавању без пристанка овог лица, а у чл. 34. и 35. важећег закона прописан је поступак продужења задржавања без пристанка лица са менталним сметњама у случају када психијатријска установа утврди да лице задржано без пристанка треба и даље да остане на болничком лечењу и након истека трајања рока одређеног у решењу суда о задржавању без пристанка.
- У том случају суд је дужан да о предлогу психијатријске установе о задржавању без пристанка одлучи до истека рока одређеног решењем о задржавању без пристанка, при чему може продужити присилни смештај у трајању до три месеца од дана истека времена одређеног решењем о задржавању без пристанка. Свако даље задржавање без пристанка може се продужити решењем суда на време до шест месеци. С обзиром да се код деце млађе од 14 година, која се налазе у раном периоду развоја, не може унапред одредити време потребно за спровођење нопходних дијагностичких процедура и лечење, допунама Закона предлаже се да се (изузено од члана 30. и чл. 33-35. Закона), одлуком о задржавању детета у психијатријској установи из члана 12. став 4. овог закона, трајање задржавања ради дијагностике и лечења унапред не лимитира, с тим што је суд дужан да на сваких шест месеци врши проверу испуњености услова за даље задржавање и лечење.
Предвиђен је и изузетак од члана 32. став 2. Закона, тако што је прописано да је, пре доношења одлуке о смештају детета, суд дужан да прибави мишљење од конзилијума психијатријске установе чији је обавезни члан дечји или адолесцентни психијатар.
- С обзиром на нужност периодичних провера испуњености услова за даље задржавање и лечење, прописана је и дужност психијатријске установе да најкасније 15 дана пре истека периода од шест месеци од доношења судске одлуке о задржавању детета, и надаље, на сваких шест месеци, доставља суду писмени налаз и мишљење о потреби даљег задржавања и лечења детета.
Предложеним допунама Закона (чл. 3. и 4) предвиђају се нужни изузеци, када је реч о деци смештеној у психијатријску установу из члана 12. став 4.
- Изузеци се односе на права везна за радно оспособљавање и радно-терапијске послове, која су, с обзиром на узраст и специфичности положаја, искључена, као и права детета која су у вези са посетама, комункацијом и контактима са другим лицима укључујући чланове уже породице, која се могу привремено забранити, с тим што је одлучивање о забрани увек у надлежности суда који је донео одлуку о задржавању детета. Прописано је и да се на поступак доношења одлуке о привременој забрани посета и контаката сходно примењују одредбе чл. 28. и 37. Закона, које се односе на начела хитности поступка и искључење јавности, као и лица која учествују у поступку.
Наиме, после члана 38. додаје се члан 38а који гласи:
- Посете и контакти детета смештеног у психијатријску установу из члана 12. став 4. овог закона са другим лицима, укључујући чланове уже породице, могу се привремено забранити у случају постојања основане сумње да дете намерава да прибави оружје или психоактивне контролисане супстанце, да се договара о бежању, да планира извршење кривичног дела, као и када је то неопходно да би се заштитило здравље и безбедност детета или других лица или то налажу други нарочито оправдани разлози.
- Одлуку о привременој забрани посета и контаката из става 1. овог члана доноси суд на чијем се подручју налази седиште психијатријске установе у коју је дете смештено, у року од три дана од дана пријема обавештења од психијатријске установе о потреби привремене забране посета и контаката из става 1. овог члана. Обавештење мора да садржи образложење разлога и предлог у погледу периода преиспитивања одлуке о забрани, односно трајања забране посета и контаката.
У поглављу VII прописана су права и дужности лица са менталним сметњама у психијатријској установи и то:
1) буде обавештено о разлозима и циљевима смештаја, сврси, природи, последицама, корисности и ризицима спровођења предложеног лечења, као и о идентитету и професионалном статусу здравствених радника и здравствених сарадника који учествују у поступку његовог лечења;
2) у време пријема, а касније на свој изричит захтев, буде упознато са својим правима и обавезама, као и да буде поучено о томе како може да их остварује;
3) активно учествује у планирању и спровођењу свога лечења, опоравка и ресоцијализације;
4) се радно оспособљава према општем или посебном програму за лице са менталним сметњама;
5) добије одговарајућу накнаду за рад у радно-терапијским пословима од којих психијатријска установа у којој се налази на лечењу остварује приходе;
6) подноси приговоре, у складу са законом којим се уређују права пацијената;
7) без надзора и ограничења подноси захтеве, приговоре, жалбе и друге правне лекове надлежним правосудним, државним и другим органима;
8) се саветује насамо са својим законским заступником или пуномоћником;
9) се одмара, дружи са другим лицима, бави рекреативним активностима, у складу са својим могућностима и да прима посете;
10) о свом трошку шаље и прима, уз пуну приватност, без надзора и ограничења, пошту, пакете, новине и да телефонира;
11) прати радио и телевизијске програме;
12) држи код себе предмете за личну употребу;
13) да учествује, по сопственом избору, у верским активностима, у оквиру могућности које има психијатријска установа;
14) да зависно од пола, буде смештено и да спава у одвојеним просторијама.
Изузетно, права из става 4 и 5 овог члана немају деца смештена у посебну установу.
