ИМАТЕ ПРОБЛЕМА СА СПАВАЊЕМ? Дугорочно ИЗЛАГАЊЕ јаком сунцу утиче на РАСПОЛОЖЕЊЕ, посебно овој групи људи
Тропске врелине главни кривац за незодовољство и неиспаваност великог броја људи
Тропске врелине су претходних дана паралисале Србију, а пик овог топлотног таласа тек се очекује у четвртак, када ће, како најављују метеоролози, максимална температура бити између 35 и 38 степени, а на истоку и до 39.
ЧУДНА МОДА НА ЗЛАТИБОРУ: Док странци МАСТЕ БРК комплет лепињом и домаћим кајмаком, гости из Србије наручују бифтеке, пасте и пице (ФОТО)
СРЧАНИ ПАЦИЈЕНТИ - БУДИТЕ ЈАКО ОПРЕЗНИ, ПОВЕЋАН РИЗИК ОД ИНФАРКТА: Никако не конзумирајте алкохол по овој врућини
НЕ УЛАЗИТЕ У БАЗЕН НАГЛО! Екстремне ВРУЋИНЕ вам могу НАШКОДИТИ уколико не будете опрезни, ево ШТА УРАДИТИ пре уласка у воду
А дугорочно излагање екстремним временским условима свакако утиче и на расположење људи, посебно оних који су осетљиви, каже доц. др Ивана Сташевић Карличић, в. д. директора Клинике за психијатријске болести "Др Лаза Лазаревић".
- Високе врућине посебно уколико настају нагло, могу утицати на доживљај малаксалости, смањене психичке енрергије, благе промене у расположењу или на тешкоће у ритму спавања или исхране, што само по себи може бити исцрпљујуће, посебно уколико траје дуже. Срећом, човек је опремљем адаптивним механизмима, па високе температуре могу утицати на људе углавном само у периоду док се организам не навикне на новонастале прилике. Никако не можемо говорити о неким дугорочним последицама по психичко здравље људи, јер би као врста нестали да смо озбиљније подложни променама годишњих доба - наводи др Сташевић Карличић.
Иако многи грађани тврде да су у овом периоду и нервознији наша саговорница каже да "не постоје студије које би указивале на везу оваквих временских прилика и повишене агресије".
- Напротив, бројне научне и клиничке студије и истраживања показују да су стопе нпр. депресије веће у земљама које имају мањи број сунчаних сати током године, као и да је дистрибуција стопе суицида већа у неким земљама на северној хемисфери. Исто тако, депресија се чешће јавља у делу године када имамо мање светлосних сати, што је све повезано са мелатонином и другим неуротрансмитерским системима.
Сезонски образац јављања неких хроничних менталних поремећаја, а то се посебно односи на афективне поремећаје, говори да се погоршања ове болести јављају посебно с јесени и пролећа - наводи она и додаје да је у сваком случају корисно да нашем организму дамо време да се адаптира на пораст спољне температуре, да у том кратком периоду навикавања максимално избегавамо директно излагање сунцу, уносимо довољно течности и узимамо лаганију храну.
