ДА ЛИ ИМУНИТЕТ ТРЕБА ПРОВЕРАВАТИ ТЕСТОМ НА АНТИТЕЛА: Др Попадић открио после које дозе стичемо ВИШЕГОДИШЊУ отпорност на корону
Заштита већ после прве дозе се мери годинама
Србија је, напокон, прешла 50 одсто вакцинисаног пунолетног становништва, што је била "препона" коју је требало да прескочимо још у јуну. Сада смо на 50,1 одсто одраслих који су примили макар једну дозу.
НЕПОЗНАТА ОСОБА ПРЕТЕЋИМ ТОНОМ ИЗ ЦРНОГ, БЕСНОГ АУТА ДОБАЦИЛА ДОКТОРУ КОНУ: Открио да ли се осећа безбедно
КРКЉАНАЦ НА АУТО-ПУТЕВИМА СРБИЈЕ, НИШТА БОЉЕ НИ НА ГРАНИЦАМА: Аутомобили и аутобуси чекају и до четири сата
КОНАЧНО СЕ ЛАКШЕ ДИШЕ - ДАНАС КИША И ПЉУСКОВИ: Стиже свеже време, где се све очекују падавине
То је у четвртак саопштила премијерка Ана Брнабић, која је рекла да вакцина има довољно, и за давање треће дозе, али да смо још далеко од колективног имунитета на ковид-инфекцију, која је у четвртак потврђена код још 579 особа, док су три преминуле.
И опет смо у својеврсном парадоксу: док једни упорно игноришу позиве на имунизацију, други, они који су примили две дозе, обилазе пунктове са питањем када ће почети давање бустер дозе, иако са њом, како је у четвртак за "Новости" потврдио и др Душан Попадић, имунолог члан Националног тела за имунизацију, нема разлога да се жури.
Много је важније да се што више приближимо колективном имунитету, за који би требало да се пелцује бар 80 одсто комплетне популације. Досад смо стигли тек на око 40 одсто. Како вакцинација није обавезна, премијерка Брнабић каже да остаје само да се апелује и бори против лажних вести и дезинформација због којих, како каже, пре свега млади оклевају да се вакцинишу.
У 58 градова и општина у Србији вакцинисано је више од 50 одсто одраслих, али имунизација мора да се настави. Премијерка каже да и садашњи проценат вакцинисаних очигледно даје бољу ситуацију него у претходним таласима, јер, иако расте број заражених, број хоспитализовних не расте драстично.
Засад се не планира набавка нових врста антиковид-вакцина, само се у октобру очекује да стигне раније уговорена "Модернина" вакцина.
- Србија ће донирати вакцине земљама које су посебно угрожене, рецимо нашим традиционалним пријатељима у Африци - каже премијерка Брнабић.
Теоретски, са више од милион доза у залихама, Србија би одмах могла да започне давање треће дозе, препоручене засад само за најугроженије, али неће закаснити ни ако се са бустовањем имунитета тих пацијената почне за месец или два. То потврђује и др Душан Попадић:
- Није још прошло довољно времена да закључимо колико траје заштита после прве две дозе. Претпостављам да се то време мери годинама и да ће нас вакцина штитити 24 или 36 месеци, с тим што ће та заштита код неких трајати краће, а код других и дуже. Та "мета" је помична, јер велика количина вируса може да пробије имунитет, па да се и вакцинисани разболимо. Трећа доза је додатни бенефит после прве две и нико не би требало да буде уплашен зато што се са њеним давањем још није почело.
Део вакцинисаних, чини се, највише плаши то што су на тестирању после прве две дозе добили резултат да уопште немају антитела или имају низак ниво.
- Такав резултат не значи да антитела заиста и нема, јер проблем је са тим тестовима што произвођачи не откривају шта се у тестовима налази, који део протеина САРС-ЦоВ-2, па и кад кажу да је то С протеин, то је само један његов део - каже др Попадић. - Зато нема сврхе радити тест на антитела после вакцине.
IgG антитела нису једино мерило имунитета. Ћелијски имунитет је много јачи, али се он не мери рутински. Б и Т ћелије развијају "меморију" и следећи пут могу препознати вирус и тај адаптивни имунитет покреће дуготрајну заштиту. Студије показују да меморијске Б-ћелије не производе само идентична антитела, већ производе и варијанте антитела, које производе сигурносни прстен за борбу против варијанти САРС-ЦоВ-2.
Научници су све уверенији да прележани ковид, односно природна инфекција, не ствара тако снажну заштиту као што је она након вакцинације. Али, када се генеришу два имуна одговора: после прележане болести и вакцинације, то је онда хибридни имунитет, и јачи је од оног стеченог после природне инфекције или само вакцинације. На ове аргументе се научници позивају када вакцинацију препоручују и онима који су прележали ковид.
У Србији ће врло брзо почети студија "Вакселерејт", јер је наша земља укључена у овај пројекат са 29 партнера из 23 државе, открио је за "Новости" др Душан Попадић. Пројекат ће трајати 36 месеци, вредан је 12 милиона евра, код нас ће га водити Медицински факултет УБ, у сарадњи са Институтом за примену нуклеарне енергије и "Батутом".
- Укључићемо неколико стотина испитаника, како бисмо утврдили кинетику имуног одговора - каже др Попадић. - То значи да ћемо знати када се јављају антитела после вакцине, у којој мери и колико заштитни ефекат траје.
