"Пуцајте, ја и сада држим час" Речи професора Милоја који је страдао са својим ђацима НИЈЕДАН СРБИН НЕЋЕ ЗАБОРАВИТИ
Милоје Павловић је рођен у селу Горње Јарушице 1887. године, од оца Александра и мајке Катарине.
Може ли се победити смрт? Постоји ли пут у вечност? Може ли да се живи заувек? Питања су која људски род покушава да одгонетне од када постоји. А један човек, Шумадинац, пре 77 година је показао да је одговор "ДА".
То је Милоје Павловић, професор и директор Мушке гимназије у Крагујевцу, који је 21. октобра 1941. одбио понуду злочинаца да му се спасе живот, и који је стао у строј са својим ђацима и заједно с њима погинуо.
- Пуцајте, ја и сада држим час - биле су му последње речи, са којима је отишао у незаборав.
"МАМА, ЈА НИСАМ КРИВ ШТО САМ ОСТАО ЖИВ!" Потресна исповест Мије Алексића који је ПРЕЖИВЕО стрељање ђака у Крагујевцу (ВИДЕО)
КРВАВА БАЈКА, један од најмонструознијих злочина: ОДМАЗДА ФАШИСТА од које се и данас леди крв у жилама!
"Јуче сам на годишњици матуре видео ЊУ, оно што се десило памтићу" Потресна ЉУБАВНА ИСПОВЕСТ од које застаје дах
Милоје Павловић је рођен у селу Горње Јарушице 1887. године, од оца Александра и мајке Катарине. Био је коњички потпуковник, учесник Балканског и Првог светског рата. Омиљени професор и директор Мушке гимназије. Организовао је Соколско друштво. Учествовао је у Првом и Другом балканском рату, прошао кроз битке за ослобођење Косова и Метохије у Куманову и на Брегалници, издржао све патње и тегобе албанске голготе, стигао на Крф, па на Солунски фронт, прошао Кајмакчалан и ратовао све до ослобођења Шумадије, Београда и целе Србије.
- Носилац је великог броја одликовања, од Албанске споменице па до Ордена белог орла са мачевима, Златне и Сребрне медаље за ревност у служби, Ордена Светог Саве петог, четвртог и трећег реда. Захваљујући њему је подигнут и Споменик палим Шумадинцима. Он је био личност од великог значаја и ауторитета - прича историчар и академик професор Жељко Зиројевић.
Његов патриотизам и родољубље су се видели и 27. марта, када је говором згазио на Тројни пакт. Као професор и васпитач је показао држање 21. октобра 1941. Имао је 54 године, изведен је из школе с ученицима на стратиште.
- Угледао га је и пришао му љотићевац, организатор "фашистичког збора", и ратни злочинац Марисав Петровић, и рекао му: "Ене, и ти си ту...". Милоје га је погледао оштро, са презиром. Марисав му је рекао: "Знаш ли, бре, да ти живот зависи од мене?". Директор гимназије му је рекао, према тврдњи сведока који су преживели погром: "Ако ми од тебе зависи живот, такав ми живот не треба". Тиме је Милоје Павловић ушао у легенду, а сам његов чин је био такав да је за тај свој подвиг 27. новембра 1953. године проглашен за народног хероја Југославије. На дан када је рођен - прича Жељко Зиројевић.
Завршио је два факултета, Филозофски и Правни, студирао је Српски језик и књижевност код професора Јована Скерлића, који је тражио да он остане и буде асистент на факултету. Међутим, он је то одбио, и вратио се у Крагујевац да предаје у школи. Био је поносни Шумадинац и ратник. Одбио је понуђени живот, загрлио своје ђаке и са њима кренуо у смрт. Тако је показао да је личност вечног трајања и професор за сва времена. Он је и сахрањен заједно са својим ђацима, код споменика "Пето три", који симболизује птицу сломљених крила.
Да је херојска прича о страдању Милоја Павловића тачна потврђује и сведочење др Милана Станковића, који је био ученик осмог разреда гимназије и преживео стрељање. Он је записао разговор између свог директора и фашиста. Рекли су му да је "васпитао генерације комуниста". А он им је одговорио:
- Ја нисам комуниста, нити сам ђаке учио комунизму. Ја сам професор књижевности и своју децу сам учио патриотизму. Ја не тражим да ми помажете и не треба ми ништа од вас - рекао је легендарни професор, који је након тога заједно са својим ученицима смештен у "топовске шупе", и после проведене ноћи у њима изведен на стрељање.
Тада је загрлио своје ђаке и пре него што их је покосио рафал митраљеза узвикнуо душманима легендарну реченицу: "Пуцајте, ја и сада држим час".
Милоје Павловић волео је ђаке као своју децу, коју он и његова супруга Наталија никада нису добили.
Поема Велики школски час се одржава од 1963. године, када је постављен споменик стрељаним ђацима. У манастиру Светог Димитрија у Бајчетини постоји мозаик Крагујевачких новомученика, где је приказан Милоје Павловић са својим ученицима. Подигнута му је биста испред некадашње учитељске школе, а у родном селу на кући му је постављена спомен-плоча.
У злочину који су немачки окупатори починили у Крагујевцу 1941. године убијено је 3.063 недужних грађана, који су сакупљани са улица, радних места, пијаца. Међу њима је било 300 деце.
Дом вам је КРЦАТ ОТРОВИМА! Моментално избаците ОВЕ КАНЦЕРОГЕНЕ ПРЕДМЕТЕ који уништавају ваше здравље
Не играјте се здрављем: СВАКИ ДРУГИ ЛЕК НА ИНТЕРНЕТУ ЈЕ ЛАЖАН!
Неокупани, без одеће и сандука одлазе под земљу: У Србији се умрли од ОПАКЕ болести сахрањују у ЦРНИМ ВРЕЋАМА
Откривена тајна која је дуго била скривена: Ово је 20 НАЈВЕЋИХ УЗРОЧНИКА појаве КАНЦЕРА!
"Тражио ми је ПАРЕ и ВИСКИ да би збринуо моју мајку која је УМИРАЛА" Исповест Српкиње која ЛОМИ ДУШУ
БОНУС ВИДЕО: НИЈЕ БАШ КАО У "МЕСТУ ЗЛОЧИНА": Форензичари - посао као на филму или ипак не? (ВИДЕО)
