РАБИН ИСАК АСИЕЛ ЕКСКЛУЗИВНО ЗА СД: "Опроштај за зло Холокауста се више не може тражити нити од људи нити међу људима"
Читаво човечанство је пред питањем како препознати зло на време и не допустити му да завлада.
У свету је 27. јануара обележен Међународни дан сећања на жртве Холокауста, као успомена на ослобођење злогласног концентрационог логора Аушвиц, у Пољској.
СРБИ СЕ НЕ ПЛАШЕ ВИРУСА! Наш суграђанин из Кине ОТКРИВА: "Враћамо се само ако уведу ВАНРЕДНО СТАЊЕ"
Преминуо велики пријатељ Срба: Умро син Грка који је своју земљу поклонио херојима из Првог светског рата
СЗО прогласила ванредну ситуацију због КОРОНАВИРУСА: Ево шта о томе каже ''Батут''!
Током Другог светског рата, од 1940. до 1945. године, 1,1 милион људи, скоро у целини Јевреја, убијено је на масован, индустријски начин – гасом и другим средствима, и спаљено у логору Аушвиц-Биркенау који су нацисти отворили на југу окупиране Пољске. Логор Аушвиц је 27. јануара 1945. године ослободила совјетска војска.
У Јерусалиму је прошле недеље, такође, обележена годишњица на којој су присуствовали светски лидери међу којима Владимир Путин, Емануел Макрон, Мајк Пенс, принц Чарлс...
Комеморацију у Пољској је предводио председник Анџеј Дуда и председник Светског јеврејског конгреса Роналд Лаудер. Међу бројним званицама из света, у Аушвицу је боравио и београдски рабин, Исак Асиел, који је ексклузивно за Србију Данас, пренео утиске са комеморације и говорио о питању Холокауста и културе сећања.
- Био је леп сунчан и веома хладан дан. Око 3.000 људи се налазило у једном великом шатору који се грејао. Корачали смо подијумом који је био подигнут над земљом, а пред самим улазом у некадашњу фабрику смрти један део подијума је био провидан тако да су се виделе шине којима су вагони с људима довожени у логор. Улаз у логор је био окупан сунчевом светлошћу. Око стотињак преживелих некадашњих логораша је седело у првим редовима. Комеморацију је отворио председник Пољске, а онда су за говорницу стали преживели сведоци непојамног ужаса дана оних, а времена нашег. Док су се њихова болна сведочанства низала једно за другим, дан се полако гасио и кроз улаз у логор се видела ноћ. Светлост се преселила у речи које су некадашњи логораши сада изговарали. Једанаеста Божја заповести гласи: "Не будите равнодушни", њихова је порука свету данас.
- Пред испитом смо. Уколико се одупремо поновном оживљавању ондашњег убилачког наратива мржње и ревизији историје онда смо савладали лекцију. Уколико поново не будемо равнодушни како су нам поручили живи сведоци тог времена ужаса, Јовова праведна браћа по невином страдању.
- Највећу јеврејску трагедију од времена разрушења Другог храма 70. године нове ере и 2.000 година прогонства, које су уследиле након тога. Нажалост врло је могуће да се опет понови у неком другом облику. Антисемитизам је био најдубље укорењена и најтрајнија предрасуда западне цивилизације. Стога он може најлакше да се активира ради деморализације сваког друштва. Свет који је имун на антисемитизам биће свет моралног интегритета.
- Јеврејска заједница нема званичан став по том питању. Срео сам много младих Немаца који су се веома темељно суочили са нацистичком прошлошћу Немачке и то ми улива велику наду. Нису овде у питању само Немци. Читаво човечанство је пред питањем како препознати зло на време и не допустити му да завлада. Стога би требало неговати културу сећања и увек изнова се суочавати са аветима нацизма, због нас самих, због данас и због сутра. Сваког дана изнова. Раби Израел Шпира из Блужова је рекао да "постоје догађаји тако огромне величине, да човек не треба стално да их држи у сећању, али не сме ни да заборави на њих. Холокауст је такав догађај".
- Био би могућ када бисмо могли да заснујемо наша друштва на правди, истини и миру. У томе би лежао опроштај који искључиво припада Богу. Опроштај може да нам пружи само онај према коме смо сагрешили, а пошто жртве Холокауста то више не могу опроштај за зло Холокауста се више не може тражити нити од људи нити међу људима. Право да се опрости није више у нашим рукама. Опроштај за Холокауст лежи у Божјој милости.
- Аушвиц представља кризу вере за многе. Суочен са Аушвицом, човек је суочен с врхунским злом, али и с врхунским добром. Тамо где је човеков најдубљи пад налазимо и велики узлет. Губитак вере је био савим људска реакција у околностима логора, али било је и оних који су достизали врхунац љубави према Богу у мрачном часу када их је Бог напустио. Питање је да ли се потврђивање вере може учинити смисленим без обзира на ћутњу Бога током Холокауста. Једна од преживелих из Аушвиц-Биркенауа је завршила своје сећање речима: "Верујем да ће ипак мали глас Израела остати и наставити да објављује закон истине и правде. Ја сам преживела и сада знам да ватра не може да угаси људско срце, а да гас не може да заустави Божји дах".
ОХРАБРУЈУЋА ВЕСТ: Торлак може да детектује коронавирус у року од шест до осам сати
ТИТОВУ имовину ДБ прогласио ДРЖАВНОМ ТАЈНОМ: После Брозове смрти почела акција "СЕНКА"
ОВАЈ ЛЕК НЕ СМЕТЕ ДАВАТИ ДЕЦИ када имају високу температуру! Др Несторовић о вирусу који влада у Србији!
АНА БРНАБИЋ МЕЂУ СВЕТСКИМ ЛИДЕРИМА У ПОЉСКОЈ: Обележава се 75. годишњица ослобођења логора Аушвиц
ОБЕЛЕЖЕН ДАН СЕЋАЊА НА ЖРТВЕ ХОЛОКАУСТА У СРБИЈИ: Положени венци на Старом сајмишту
