Радоје чисти димњаке годинама и НЕЋЕТЕ ВЕРОВАТИ шта је у њима налазио: Чекиће, кугле па чак и ГЛАВИЦУ КУПУСА
Радоје Станимировић, професионални димничар, каже да је сада право време за чишчење димњака
Док већина размишља о освежењу на реци, језеру или базену, море је ове године готово "немогућа мисија", прави домаћини већ сада мисле о наредној зими.
НАЈНОВИЈЕ ИНФОРМАЦИЈЕ ИЗ КЦ НИШ: Познато у каквом су стању труднице заражене корона вирусом
Да ли сте знали да Стара Планина ИМА СКОРО 100 ВОДОПАДА? Неки од њих ће вас ОСТАВИТИ БЕЗ ДАХА (ФОТО)
ЗАБОРАВИТЕ НА МОРЕ ОВЕ ГОДИНЕ! Остају СПУШТЕНЕ РАМПЕ за српске туристе, Грци не намеравају да отворе границе
Радоје Станимировић, професионални димничар, каже да је сада право време, а њему ваља веровати јер са димњацима другује скоро три деценије.
- Људи обично чекају да почне ложење па кад виде да димњак "неће да вуче" зову димничара. Прави моменат за припрему, односно чишћење је сада јер ако димњак остане неочишћен, а током грејања по његовим зидовима се нахватају чађи, смола и катран дешава се да када се наложи ватра настају самозапаљења, избијају пожари и експлозије. Уколико се сада димњак припреми онда нема зиме. Нажалост, највише интервенција има на почетку грејне сезоне јер тек тада се покаже који димњак је загушен, дим се враћа у просторије и нема ништа од ложења док проблем не буде отклоњен", објашњава Станимировић који зна сваки димњак у лозничком крају, али проблеме решава и по Малом Зворнику Крупњу и Љубовији, а отпушава и оџаке у местима са оне стране Дрине.
Како каже, лакше се сада пењати по сувим крововима, а има свакаквих, него када су киша, снег, лед, мраз, а уколико неко позове мора се интервенисати у било које доба дана и ноћи и у свим временским (не)приликама. Током грејне сезоне има посла, од октобра па до пролећа редак је дан одмора, а дешава му се дневно и по десета чишћења димњака. Осим што саветује да се димњаци благовремено припреме, каже и да му највеће проблеме праве они који делују по систему "сам свој мајстор".
Због таквих је остајао по више сати на крову покушавајући да поправи њихов "ручни рад" па је из димњака вадио чекиће, кугле, даске, цигле, а једном и главицу купуса. На крају сваке зиме нада се да ће наредне бити другачија прича, да ће људи реаговати на време, али се све репризира па поново у недоба хода по крововима. Скромно вели да нема димњак који он није "излечио" и да му је највећа радоста када омогући људима да се огреју.