СВАКА ТРЕЋА ОСОБА У СРБИЈИ ЋЕ ОБОЛЕТИ ОД РАКА! Алармантно упозорење начелнице онкологије "Ово мора да се мења"
Свака особа има ризик 30 до 40 одсто да оболи од малигне болести, појашњава докторка
Малигне болести су у значајном порасту, упозоравају онколози и додају да је елиминацијом оних фактора ризика на које можемо утицати могуће смањити појаву ових болести за чак две трећине. Дијагноза карцинома не значи обавезно и лош исход, додају стручњаци и подсећају да је и код нас доступна ефикасна и иновативна терапија захваљујући којој је могуће излечити или добро контролисати малигне болести, пише Subotica.com.
Обољевање од малигних болести у порасту је на глобалном нивоу, али додатно забрињава податак да је у нашој земљи морталитет на знатно вишем нивоу у односу на Европу када се говори о карциному дојке, плућа и дебелог црева, истичу лекари у Месецу борбе против рака.
ТРИ ГОДИНЕ КОВИДА У СРБИЈИ! "Било не поновило се" Свакодневне изјаве саучешће не могу да се опишу, а многе приче остаће неиспричане...
ВАЖНО ЗА СВЕ ВОЗАЧЕ! Ова два прописа ће саобраћајна полиција контролисати у наредних седам дана
ЛЕКАР ИЗДАО ВАЖНО УПОЗОРЕЊЕ! Србијом хара ОВА болест, све је више оболелих - међу њима и деца
- Повећан је ризик од оболевања. Свака особа има ризик 30 до 40 одсто да оболи од малигне болести, тачније свака трећа или четврта особа ће оболети или ће оболети неко из њене породице. Ово су аларманти подаци и морају да се мењају - почиње причу др Драгица Чизмаревић Штрбац, начелница Одељења за онкологију Опште болнице - Некада су од рака оболевале особе старије од 60 година, а данас је све већи број оболелих у животној доби од 30 до 40 година. Разлог је што фактори ризика почињу да делују много раније, много је више токсина, више генетских мутација се стекне од млађег узраста, боравимо у загађеним срединама...
Превентивни прегледи од кључног значаја за рано откривање малигних болести
Уз елиминацију фактора ризика, саговорница истиче значај редовних превентивних прегледа као значајне мере борбе против рака:
Жене: Редовне посете гинекологу једном годишње, самопреглед дојки сваког месеца (од 18. године живота), у зависности од фактора ризика ултразвучни преглед дојки једном годишње (од 30. године), мамографија на сваке две године код жена од 50 до 79 година.
Мушкарци: Од 50 године живота ПСА тест једном годишње (они који имају уролошке проблеме много раније), контроле код уролога једном годишње.
Оба пола: ФОБ тест (тест који се користи за скрининг рака дебелог црева) сваке три године. У случају позитивног теста потребно радити колоноскопију.
Стручњаци посебну пажњу придају елиминацији фактора ризика у спречавању настанка малигних болести.
- На чак две трећине фактора можемо утицати - објашњава др Чизмаревић Штрбац и на сам врх листе најзначајнијих фактора ризика сврстава пушење - Пушење је одговорно за 30 одсто укупне смртности од малигних болести. Чак 85 одсто карцинома плућа настаје због пушења. Физичка неактивност, гојазност, неправилна исхрана, злоупотреба алкохола такође су фактори ризика за настанак карцинома. Често добијам питања да ли генетика утиче на појаву ове болести. Да, генетика може да утиче, али само код 10 одсто пацијената, све остало су спољашњи узроци, односно окружење и начин понашања самог појединца.
Инфекције такође могу бити узрочници одређених малигних болести, а лекари указују на значај вакцинације у спречавању настанка одређених инфекција.
Знамо да је вакцина против хепатитиса Б дуго у употреби и она је одговорна за спречавање карцинома јетре. Вакцина против хуманог папилома вируса од прошле године је бесплатно доступна вим дечацима и девојчицама у Србији узраста од 9 до 19 година. Овом вакцином желимо да искоренимо карцином грлића материце - подсећа саговорница.
Управо карцином грлића материце, уз карцином дојке, плућа и дебелог црева су најчешћи код жена, док су код мушкараца најчешћи карцином дебелог црева, плућа и простате.
- Примарна превенција је од изузетног значаја, а ако дође до појаве малигне болести значајно је да буде откривена у што ранијем стадијуму када је могуће излечење у 100 одсто случајева - наводи др Штрбац Чизмаревић - Откривање болести у каснијој фази се догађа свуда у свету, али ни тада се не треба обесхрабрити и изгубити наду јер постоје ефикасни и иновативни лекови, који су доступни и код нас, а захваљујући којима је могуће излечити или добро контролисати малигне болести и у вишим стадијумима. Циљ је да се ове болести претворе у хроничне и да се лече као што се лечи хипертензија или дијабетес. Дакле, дијагноза карцинома не мора обавезно да значи и лош исход.
