РЕШЕНА МИСТЕРИЈА ДРАМЕ НА НЕБУ ИЗНАД БАЛКАНА: Авион прелетео три државе и Србију, откривено зашто није ПРИСИЛНО СПУШТЕН
Уредник ваздухопловног сајта "Танго Six" Петар Војиновић објашњава због чега авион није био спуштен.
Како је могуће да авион без дозволе прелети ваздушне просторе чак четири државе: Мађарске, Румуније, Србије и Бугарске и да притом не буде присилно спуштен - питање је које се намеће након што је у среду поподне пилот двомоторне летелице "Бичкрафт" кренуо у такву авантуру из Дебрецина?
УЖАС У ПОЖЕГИ: Комшије јој упале у двориште и ПОБИЛЕ КУЋНЕ љубимце ЗАБРАЊЕНИМ отровом - "ПЛАШИМ СЕ за своју породицу!"
ОВО ЈЕ ДЕТАЉНА ПРОГНОЗА ЗА ЦЕЛО ЛЕТО: Србију чекају паклене врућине и натпросечне температуре
ЈАКО НЕВРЕМЕ ОПУСТОШИЛО ИВАЊИЦУ: Поплављене улице, више хиљада домаћинстава остало без СТРУЈЕ (ФОТО)
Ваздухопловни аналитичар, пак, уверава да су надлежне службе све четири државе обавиле посао у складу са прописима.
У време када већ више од 100 дана бесни рат у Украјини информација да је авион без дозволе прелетео више држава свакако буди пажњу, најблаже речено.
Поготово што се све то догађа три месеца након што се у Загребу срушила руска беспилотна летелица која је претходно неприметно прелетела чак три земље чланице НАТО-а и само пуком срећом у том инциденту није било повређених.
Према првим информацијама, двомоторни авион марке "Бичкрафт" са двоје људи полетео је у среду око 17.30 сати из Дебрецина без одобрења, плана лета и са искљученим трансподерима да би преко Румуније и дела Србије код Ђердапа где је у нашем ваздушном простору био свега два минута, завршио лет у Бугарској.
Министарства одбране Мађарске и Румуније издала су саопштења у којима тврде да су идентификовали и пратили цивилни авион и да "пилот није реаговао на радио-позиве и визуелне сигнале ратних авиона који су били у пратњи летелице у складу са међународним правилима".
Ако је тако, поставља се питање због чега ратни авиони Мађарске и Румуније нису принудно спустили ту летелицу него су је само испратили до своје границе?
"Авион није представљао опасност"
Уредник ваздухопловног сајта "Танго Six" Петар Војиновић објашњава због чега се то није догодило.
- Према саопштењу Министарства одбране Румуније цивилни авион није представљао опасност због које би морао принудно да буде спуштен. У овом случају радила се само контрола и надзор летелице у складу са прописима - подвлачи Војиновић.
Како каже, тачно се зна процедура понашања надлежних служби у ситуацијама када се у ваздушном простору одређене државе нађе авион без дозволе за летење.
- У оваквим ситуацијама најосновнија ствар је да примарним радарима војска има у контакту спорну летелицу и то се у среду поподне и догодило. Секундарни радари се нису укључили јер авион није пријављен у контроли лета, али чак и када се то догоди, војска има контакт са спорним авионом - апострофира Војиновић.
Следећи корак је надзор летелице.
- Борбени авиони пресрећу летелицу како би урадили визуелну идентификацију. Том приликом утврђују да ли се евентуално ради о беспилотном ракетном дрону или обичној цивилној летелици. Када су у Мађарској и Румунији утврдили да се ради о овом другом, проценили су да то није војна опасност. Зато су само пратили тај авион у свом ваздушном простору - наглашава Војиновић.
Нема обарања без идентификације
У случају да су ратни авиони проценили да се ради о војној опасности уледила би заштита ваздушног простора и присилно обарање летелице.
- Никада се не ради обарање авиона пре него што се не идентификује летелица. Није циљ да обориш нешто што не знаш шта је. У овом случају процена је била да ће се тај цивилни авион који се кретао малом брзином сам спустити кад му нестане горива. Дакле, имали смо школски пример надзора и контроле летелице без дозволе - истиче Војиновић.
То није био случај пре три месеца када је руски дрон прелетео Румунију и Мађарску да би пао у загребачком насељу Јарун.
- Тада није био идентификован дрон јер је вероватно био пребрз за надлежне службе - оцењује он.
Три сигнала пре обарања
У ситуацији да мора да се ради обарање летелице ратни авиони би, најпре, морали да обаве низ радњи пре него што крену у конкретну акцију.
- Пред хипотетичко обарање борбени авиони стају крило уз крило летелици и затим се, прво, покушава да се са пилотом успостави комуникација радио везом. Ако се то завши неуспешно, онда се сигнал шаље махањем крилом. У случају да и то не да резултата, пред обарање ратни авиони пуцају топовима или митраљезима поред спорне летелице као последње упозорење - објашњава Војиновић.
