РОДНА НЕЈЕДНАКОСТ НА ТРЖИШТУ РАДА: Подела на "мушке" и "женске" послове није део прошлости
Дубока уверења да су одређена занимања резервисана искључиво за један пол и даље су веома присутна у друштву, што доводи до дискриминације како жена, тако и мушкараца
У Србији, жене су и даље у неповољнијем положају у односу на мушкарце, што се може видети на тржишту рада, по учешћу у одлучивању, подели послова, зарадама, у економској сфери и образовању. Међутим, то није једина забрињавајућа чињеница. Родна неравноправност имала је за последицу и одређене стереотипе према којима нека занимања једноставно нису за један или други пол.
Иницијатива "Дигитална Србија" (ДСИ) прошле недеље је представила резултате свог најновијег истраживања под називом "Жене у српском стартап екосистему", које открива да се оснивачице стартапа у Србији суочавају са бројним изазовима, посебно када су у питању извори финансирања, у односу на стартапе чији су оснивачи мушкарци.
НЕПОЗНАТИ ВИРУС ЈЕТРЕ ПРЕТИ СРБИЈИ! Најугроженија су ДЕЦА, а још се не зна како се преноси
НИ ПОСЛЕ ПРЕЛЕЖАНЕ КОРОНЕ ОВА ЧЕТИРИ СИМПТОМА НЕ ПРОЛАЗЕ: Ове здравствене проблеме пацијенти пријављују годину дана после КОВИДА
ОБЈАВЉЕНА РАНГ-ЛИСТА НАЈБОЉИХ СВЕТСКИХ УНИВЕРЗИТЕТА: Крагујевачки на 1.622. месту
- Према резултатима истраживања, код скоро половине стартапа који су учествовали у истраживању уопште нема жена у менаџменту, а мање од четвртине стартапа мушких оснивача има жене у менаџменту. Оснивачки тимови у којима има жена у просеку имају 41,3 одсто више нон-тех оснивача него искључиво мушки оснивачки тимови. То нам указује да повећање удела оснивачица не значи само родно равноправнији стартап екосистем, већ и повећање мултидисциплинарности у оснивачким тимовима, што је битан фактор успеха развоја иновативних идеја - рекла је за медије директорка пројекта "Предузми идеју" Бојана Томић Бркушанин.
Ипак, више није у питању то да "околина" сматра да су одређени послови само за један пол, већ и већина људи прихвата стереотип да, на пример, посао такси возача није за жену или посао дадиље није за мушкарца.
Бармени и конобарице
Све чешће на интернету наилазимо на огласе где одређени локали траже искључиво мушкарце који ће радити за шанком, а девојке које ће радити као конобарице и разговарати са гостима.
Никола Димитријевић, председник Удружења приватних угоститеља, објашњава да ли је то нешто што је устаљено у угоститељству или постоје осцилације, као и када се ово неписано правило примењује.
- Првенствено све зависи од локала до локала, у смислу тежине посла, односно од власника и идеје о томе чиме се тај локал тачно бави. У сваком случају, бармени су некако "победили" и то је постао мушки део посла, али конобари нису и то раде и жене. Доста зависи од тога колико у неком локалу има посла, односно шта бармен ради, да ли он носи гајбе и пуни фрижидере или је само бармен који точи пиће и прави коктеле, да нема тај захтеван физички део посла. Ту онда долази до питања да ли би примили неку даму или неког момка. Опет зависи и од тога какав је шанк, да ли је радни, код ког нема додира са гостима, или је у редовној комуникацији са њима, па је онда можда лепше имати и неку даму у шанку. Мешовито друштво је увек најбоље, мушкарци онда ураде тежи део посла, а жене лепши и лакши део - каже нам Никола Димитријевић.
Ипак, он каже да сада мушкарци доминирају куварством, које су "украли" од жена.
- Мада, делује да су им оне то намерно и препустиле - каже Димитријевић кроз смех и додаје:
- Много је више кувара мушкараца него дама, и сад се то тако умрежило да је најнормалније да је кувар мушкарац. "Напољу" жене још и јесу главне у кухињи, и имате неколико баш врхунских куварица које су светска имена. Такође, посластичарке су мајстори свог заната. Има доста мушкараца који се тиме баве, али жене су педантније, креативније и прецизније. Мушкарци су трапави кад су посластице у питању.
Таксисткиње?
Без обзира што су професионални возачи јавног превоза углавном били само мушкарци, у Београду можемо видети и жене које се баве овим послом. Наравно, неупоредиво је мање женског кадра, али нешто што је некада био искључиво мушки посао полако је постало занимање за оба пола.
За воланом такси возила, аутобуса у градском превозу и да управља трамвајем, сада неретко можете видети жену. Па је тако реченица "ма, није то за жене" помало избледела, али ипак не сасвим.
Владо Булатовић, председник Струковног удружења такси предузетника СИТАБ, објашњава да је то искључиво одлука жена да ли ће посегнути за дозволом да се баве овим послом или ће одлучити да је то посао за мушкарце, и додаје да оне које се одлуче на то штите њихове колеге.
- Не можете тек тако да постанете таксиста, па аплицирања генерално нема много. Имамо колегинице које су одавно на таксију, али немамо много нових. Њих чувамо и пазимо много више него наше колеге. Ја их гледам као мајке и сестре. За сада, колико их је, толико их је. Нема много жена, али мислим да је то тако с разлогом - каже он за наш портал и додаје:
- Ми немамо проблем да им изађемо у сусрет. Имао сам једну колегиницу која је недавно отишла у пензију, она је била лафчина, али је избегавала да ради петком и суботом и возила је искључиво дању.
Булатовић каже и да жене не треба ограничавати, јер могу да возе и камионе, али да постоји огромна брига кад знате шта се све дешава у занимању као што је возач таксија.
- Ја не желим да говорим о томе да ли је нешто мушки или женски посао, знам само како се ми према њима понашамо и да максимално гледамо да им изађемо у сусрет. Не нудимо женама овај посао, то је искључиво њихов избор, и увек су добродошле. Сад имате жена које возе и камионе, ништа није проблем. Само знам да имам две ћерке и да ни под разно не бих волео да се баве овим послом.
Мушкарци и деца?
Још један од стереотипа јесте да је посао дадиље, односно чувања деце, искључиво женски. Из тог разлога многи можда не би ни запослили мушкарца да им чува дете. Такође сами мушкарци крећу од тог стереотипа, па ако би се можда и бавили овим послом, ипак сматрају да би било боље то препустити женама.
- Имам тројицу синова. Сад су већ велики, један другом до увета, али кад ми је требало да их неко с веремена на време причува, не бих имао никакав проблем са тим да то буде мушкарац. У мом случају чак је било и пожељно. Сва тројица су спортисти, можда бих мање мучио њихове деде да играју фудбал и кошарку кад ја нисам ту. Али никада нисам наишао на оглас или агенцију где има неко мушко које би чувало децу - рекао је Синиша Драгић, отац тројице синова, коме је била преко потребна помоћ, јер су он и супруга радили по 10 сати дневно.
Слична ситуација је и са васпитачима. У који год вртић да завирите, мушкарца можете видети само ако је довео или дошао по своје дете.
Ситуације су такве и у многим занатским пословима, као што су занимања електричара и водоинсталатера, где нећете видети жену, јер опет, она мисли да је то мушки посао, а тако мисле и они којима су услуге ових занатлија потребне.
Жене су се, упркос свим стереотипима, избориле за своје место у војсци и полицији, што је прво било непојмљиво, па ретко, а сад је чак и пожељно.