РОДНА РАВНОПРАВНОСТ ИЛИ УНИШТАВАЊЕ НАШЕГ ЈЕЗИКА? Нови закон дигао много прашине, позван чак и председник!
Да је дебата овај пут отишла до крајње тачке говори и писмо поменутог Одбора председнику Србије са молбом да тај закон не потпише
Језичка равноправност изазвала је највеће полемике у јавности приликом доношења новог Закона о родној равноправности који гарантује иста права жена и мушкараца у свим областима. Толике, да је позван чак и председник да тај Закон не потпише.
Прилика која се не пропушта! ГРЧКИ ХОТЕЛИ од 525€: Extra понуда за целу породицу
КАКО ДА ИЗБЕГНЕМО ЧЕТВРТИ ТАЛАС КОРОНЕ? Др Шеклер нагласио шта је у овом тренутку НАЈВАЖНИЈЕ
ЗМИЈЕ ХАРАЈУ СРБИЈОМ - ОТРОВНИЦЕ РАНИЈЕ ИЗАШЛЕ ИЗ СВОЈИХ ЛЕГЛА! Како решити сусрет са опасном животињом?
Родно сензитивни језик полазна је тачка многих дебата у Србији, од оних који то сматрају за минимум барем привидно једнаких права жена и мушкараца, преко оних који у томе виде претеривање, до Одбора за стандардизацију српског језика који сматра да је то уништавање нашег језика.
Да је дебата овај пут отишла до крајње тачке говори и писмо поменутог Одбора председнику Србије са молбом да тај закон не потпише.
- Тај закон је против српског језика, јер предвиђа грубо мешање и напад на српски језик и инжењеринг какав не познајемо, да се језик у име силе мења - каже Срето Танасић, председник Одбора за стандардизацију српског језика.
Да ли филолошкиња, боркиња, ватрогаскиња, центархалфкиња уништавају српски језик? Да ли са те "сензитивне стране" прети највећа опасност? Предлагачи Закона сматрају да су такве тврдње бесмислене.
Гордана Чомић министарка за људска и мањинска права и друштвени дијалог, након прихватања 17 амандмана и усвајања Закона рекла је да нема никаквог наметања, да за сада она може бити "министарка" или "министрица", а ако Одбор пропише другачије, она ће то поштовати. Она поручује и да једино Одбор за стандардизацију српског језика може да одлучи о називима занимања у женском роду, али како каже, они то још нису урадили.
Са друге стране из Одбора тврде да се предлачаци закона са њима нису консултовали, нити су од њих тражили мишљење о родно сензитивном језику. Дапаче, како додају, двапут су се оглашавали поводом тог питања, али су се предлагачи оглушили о њихове препоруке засноване на научним основама. Наводе да се никоме не сме забранити да из српског језика бира ону могућност изражавања која му најбоље одговара, па макар то били и облици граматички неутралног мушког рода.
Србија тако сада има нови Закон на папиру, али у пракси, правила како се шта конкретно изговара још не постоје. Знају се само висине казни ако се закон не поштује.
Један од наших најпознатијих лингвиста Ранко Бугарски, редовни професор Филолошког факултета Универзитета у Београду у пензији каже да и једна и друга страна имају добрих аргумената. По његови тврдњама, условно "феминистичка" има више добрих аргумената на својој страни али имају и слабости, док „нормативистичка“ има ту и тамо добар аргумент, али сматра ду су њихове тврдње застареле, строго уштогљене и без осећања за језичке промене.
- Ко разуме и које добронамеран неће бити против покушаја да се успостави каква таква равнотежа између особа мушког и женског пола. То је све у реду. Што се тиче језика с једне стране иницијатива прелагача је такође у реду, не могу да коментаришем поједине формуалције, али прва могућа замерка би била да сам стекао утисак како је све јако заоштрено и екстремистички орјентисано у смислу да људи који се буду оглушили што пише у Закону могу бити кажњавани, не знам колико је то тачно, али енергично сам против казни. Друга замерка је што се инсистира у оквиру језичке равноправности да баш свака функција и занимање особа женског пола мора бити морлфолоски маркирана одговарајуцим наставком за женски род, то многима пара уши, често са разлогом. Ако се неком не свиђа боркиња и стручњакиња, мисим да се то људима може опростити - рекао је Бугарски.
Додаје да је могуће да ће за пет или десет година то некако у језику "лећи" иако сад многима смета, као што је некада сметала докторка или професорка, а данас је то сасвим нормално.
Примере који "парају уши" навео је Одбор у свом обаћању поводом усвајања Закона, попут водичица/водичкиња, ватрогаскиња/ватрогасиља, психолошкиња, вирусолошкиња, филолошкиња, боркиња. Или бекицу - "жену бека", центархалфкињу или центархалфицу. Они се питају и да ли је академкиња "жена академац" или "жена академик", да ли је тренерка "жена тренер" или "спортска одећа", да ли је генералка "жена генерал", "генерална проба", "генерална поправка" или "генерално чишћење". Занима их и како гласи облик за "жену носача/носиоца": носилица/носиља/носиљка; а за "жену дописника" - дописница, или за "жену говорника" - говорница. Речи које ће неком тешко пасти на памет да изговори у женском роду, а да се не потруди су можда и аласкиња, путарка, ћевабџијска, ћумурџијка, фасадерка, финишерка бетона, каменорезачица, геометарка, машиновоткиња и злочинка.
Бугарски додаје да Одбор са друге стране јесте у праву када им сметају неки примери који су цитирали, али није тачно да је то "филовање језика", иза такве реакције се крије можда несвесна тврдња како је језичка норма дата једном и заувек и да се она не мења. Да је нормално само оно што је постојало пре 100 година и да оно што није постојало пре 100 година не треба ни да постоји. Један статички, неодржив приступ.
- Требало је разјаснити свакако неке ствари у закону, да буде јаснија операционализација нових прописа, свако може имати аплауз за идеју да жене и мушкарци буду равноправни, сви ћемо да гласамо "за", али ако то има конкретне последице за свакодневну употребу језика свих грађана, ту треба бити конкретнији, дати основе, модификоване граматичке норме - сматра лингвиста.
- То није позван да уради само Одбора за стандардизацију српског језика који се представља као једино стручно тело за сва питања нормирања и прописивања употребе језика и службене употребе писма. Не треба консултовати само граматичаре и историчаре језика, него и лингвисте других орјентација, попут социолингвиста. Друствени контекст се мења па се и језик мења, у њиховом заоштреном ставу нема осетљивости на ова питања. Треба консултовати и правнике, да ли можете човеку забранити да бира између неких алтернатива, односно да се дозволи једна, а забрани друга, уз тврдњу да је прва део српске традиције, а друга пример донет под притиском Брисела - изјавио је Бугарски.
Један од занимљивијих делова закона су казне за непоштовање које су распона од 50.000 до чак два милиона динара за правна лица, у зависности од тежине преступа. Још није прецизирано коју ће тежину имати прекршај у именовању функције или занимања. На питање шта да раде новинари када жена која гостује у емисији инсистира да њено занимање буде представљено у мушком роду и како да се не огреше о члан 44. Закона који прописује употребу родно сензитивног језика у медијима, министарка одговара:
- Можете да је питате, па да у образложењу, да вам се не изрекне прекршајна казна, кажете да је то избор госта и то је друга лепота овог Закона - право на избор, јер нас наши избори чине онаквим кави смо. Ако икад дођем код вас на телевизију, немојте да ме питате, ја сам политичарка - наставила је министарка.
