"САЊАЛА САМ ДА ЖИВА ГОРИМ" Београђанка предосетила авионску трагедију и избегла СИГУРНУ СМРТ, данашњи дан слави као други рођендан
На данашњи дан, 20. августа 2008. године, десила се једна од највећих авионских несрећа, у Шпанији
У несрећи је погинуло 153 људи на аеродрому у Мадриду, од чега 20 деце, када се због грешке пилота у конфигурисању авиона за полетање срушио, а потом и запалио на лету ЈК 5022. Међу путницима требало је да буде и Београђанка Маја Тодоровић Искјердо, која је у последњи час променила карту, пишу Вечерње новости.
РЕКА АУТОМОБИЛА ДУГА 6 КИЛОМЕТАРА! Огромна гужва на граници са Црном Гором: Погледајте непрегледну колону возила (ВИДЕО)
СРАМОТА, ДОКЛЕ ВИШЕ?! ОСКРНАВЉЕНА СРПСКА СВЕТИЊА! Покраден манастир, НАЈВРЕДНИЈИ сакрални предмет однет у непознато!
УПОЗОРЕЊЕ СТРУЧЊАКА! Нова варијанта коронавируса на хоризонту: У Србији се повећава број новозаражених
- Двадесети август обично обележим као дан благослова и дан сећања на жртве. Некада сам га посматрала и као рођендан - навела је ова професорка архитектуре на Универзизитету "Унион - Никола Тесла" и супруга покојног сликара Милоша Шобајића.
- У то време била сам у Мадриду и требало је да летим за Лас Палмас, на Канарским острвима, где сам имала састанак са ментором у вези са докторатом који сам спремала. Планирала сам да останем до септембра, обиђем и остала острва, посетим библиотеку... Купила сам авионску карту две недеље раније и те ноћи, кад сам је купила, имала сам ужасну мору. Сањала сам да жива горим - прича Маја Тодоровић Искјердо за "Новости".
Како су дани пролазили, каже, била је све нервознија и узнемиренија, готово да није спавала, будили су је стално кошмари. Од момента када јој је шпански пријатељ Бласим поменуо да њена анксиозност траје од кад је купила авионску карту, на уму је имала само једно - да замени лет.
- Отишла сам у агенцију и тражила карту за први следећи, сутрадан. Службеница ме је убеђивала да ћу пуно доплатити јер мењам карту у задњи час, да не чиним то, да, ако одлажем, одложим за недељу или две. Међутим, нисам могла толико да померам пут због ментора. Двоумила сам се, позајмила паре и ипак одложила. Те ноћи, 19. августа, први пут сам мирно спавала - прича она.
Следећег јутра стигла јој је лоша вест - да је пријатељ погинуо у саобраћајној несрећи. Помислила је да су њен немир и неспокојство имали са тим везе. Била је тужна, није имала снаге за контакт са људима и искључила је телефон. Скоро никога, осим једног пријатеља и породице, није обавестила да је заменила авионску карту.
Телефон је укључила тек увече. Сачекало ју је мноштво пропуштених позива и порука. Није схватала шта се дешава.
- Пријатељи из Барселоне послали су ми поруку: "Видели смо списак жртава и да твоје име није међу њима. Јави се, молимо те." Тек у том часу схватила сам да се догодило нешто трагично и укључила сам ТВ. Ударна вест био је запаљени авион. У први мах чинило се да нема преживелих, накнадно је јављено да су ипак преживели неки људи близу репа. Гледала сам у шоку и размишљала: "У овом авиону је требало да будем ја!" - каже Маја Тодоровић Искјердо.
Следећег дана ушла је у авион за Лас Палмас са замењеном картом. Била је једина која није члан родбине погинулих. У авиону је буквално владала гробна тишина. Ваздухом је струјала језа и туга.
- Неки од погинулих, односно спаљених, лежали су у делу за пртљаг. Моја судбина била је да ипак путујем са њима - закључује Маја. Међу јединих 19 људи који су преживели несрећу на мадридском аеродрому "Барахас", било је и петоро деце, од којих и две бебе.
