КОМПОЗИТОР вс АСТРОНОМ: Импресивне биографије кандидата за председника САНУ
Оба кандидата су оставила дубок траг и дала значајан допринос у својим занимањима.
Кандидати за новог председника Српске академија наука и уметности које је јуче представила САНУ су композитор Светислав Божић и астроном Зоран Кнежевић. Оба су оставила дубок траг и дала значајан допринос у својим занимањима.
ОДРЖАНА СЕДНИЦА ИЗБОРНЕ КОМИСИЈЕ: Позната имена кандидата за председника САНУ
ПРЕМИНУО АКАДЕМИК ДРАГОСЛАВ МИХАИЛОВИЋ: Писац култног романа "Кад су цветале тикве"
17 ГОДИНА ОД СМРТИ СЛОБОДАНА МИЛОШЕВИЋА: Од говора на Газиместану до смрти у затворској ћелији - сви догађаји у животу председника СР Југославије
Светислав Божић
Академик Божић је један од најеминентнијих композитора српске духовне музике засноване на православној традицији и византијском културолошком коду. Аутор је преко 200 композиција различитих жанрова од солистичких, камерних, хорских, оркестарских до вокално-инструменталних.
Редовни је професор на Факултету музичке уметности. Његова музика извођена је у шеснаест земаља: Русији, Јапану, Енглеској, Украјини, на Кипру, у Грчкој, Бугарској, Мађарској, Италији, Швајцарској, Француској, Шпанији, Белгији, Немачкој, Португалији и САД.
У протекле три деценије оставио је запажен траг као члан, селектор, председник уметничких комисија, одбора, жирија значајних фестивала, манифестација, престижних награда: Југословенских хорских свечаности у Нишу, Мокрањчевих дана у Неготину, Међународног фестивала хорова у Новом Саду, Фестивала хорова у Шапцу, Међународног фестивала хорова у Бјељини и Приједору- Република Српска, Међународног фестивала младих талената, пијаниста и гудача у Запорожју – Украјина, БЕМУС-а, Награде Вукове задужбине, Вукове награде, Октобарске награде, Рачанске повеље, Дана српског духовног преображења у Деспотовцу, Вуковог сабора и других.
Поред тога, Светислав Божић је врстан социокултурни аналитичар и национални мислилац, надахнут и прецизан истовремено, један од оних који у избору између тренда и националног никада нису имали нарочитих дилема.
Зоран Кнежевић
Зоран Кнежевић, некадашњи је директор Астрономске опсерваторије.
Астрономију је дипломирао Природно-математичком факултету у Београду 1972, магистрирао 1976. и докторирао 1989. године. У центру његових научних истраживања спадају мала небеска тела из чега је произашао велики број његових радова око одређивања маса и орбита астероида.
Посебно се бави проблемом хаотичног кретања малих планета, астрографским и фотометријским осматрањима објеката Сунчевог система, динамичким процесима у Сунчевом систему и другим. Његов главни научни допринос припада области аналитичких теорија кретања малих тела.
Спада у ред највећих познавалаца малих тела у свету. На предлог италијанских астронома, астероид 3900 Кнежевић је назван по њему.
Његов рад је везан за Астрономску опсерваторију у Београду у којој је током низа година вршио низ различитих истакнутих функција, а од 2002. је њен директор.
Дописни члан Српске академије наука и уметности је постао 5. новембра 2009. године. Редовни члан САНУ постао је 2015. године.
Члан је више међународних и српских астрономских организација. Говори енглески, италијански и руски језик.
