СЕЋАТЕ СЕ СЛАВИЦЕ КОЈОЈ ЈЕ МУЖ ОТЕО ДЕЦУ: Њена ДРАМА се наставља, ДЕЦА послала ЈЕЗИВУ поруку!
Славици Бурмазовић су у августу 2015. отета деца. Њен невенчани супруг Ејуп Сабри Јунџу је троје малишана, без њеног знања и сагласности, одвео у Турску.
Нико не може да лоцира децу
Дотад су живели у Београду где су ишли и у школу. Иако је овај случај званично проглашен за међународну отмицу, а медији објављивали да се деца враћају кући, то се ни више од годину касније није десило. И не само то, већ у овом тренутку власти Србије и Турске не могу ни да их лоцирају!
У међувремену је добила небројене претње смрћу. Такође јој је експлицитно речено и од стране наших институција да нипошто више не сме да иде у јавност нити да прича о случају. Славица се, међутим, поново одлучила да изађе са својом причом, јер, како каже, више нема шта да изгуби.
Језива порука
Од августа 2015, када су деца отета, па до данас, она је само једном да успела оде у Турску и уз низ препрека, претњи, насртаја, и обструирања види децу. Славица је децу затекла у језивом стању у Турској и видела снимке на којима малишани причају да су изабрали једини прави пут, "а то је Алахов пут".
Удаће их...
Славичин највећи страх је, каже, да их отац насилно не уда у најскорије време. Она ће вечерас пред камерама причати на чија је све врата закуцала, са ким је разговарала, ко јој је шта обећао, и како се према овом случају опходи и како са њом разговара амбасадор Србије у Анкари.
Представници наше амбасаде су, тврди она, престали да обилазе децу у школи у Турској, јер је њихов отац смрћу претио запосленима. За отмичарем, што је најпарадоксалније, није расписана ни потерница иако је његово недело проглашено киднаповањем, по елементима Хашке конвенције о грађанско-правним аспектима међународне отмице деце из 1980 године (и Србија и Турска су потписнице ове).
- Ја сам небитна грађанка ове земље, ја то знам, али имам само Србију да ми помогне - понавља ова очајна мајка.
