"ЈЕДВА САМ ЧЕКАО ДА СЕ ИЗ БЕОГРАДА ВРАТИМ НА СЕЛО": Србин (25) одржао буквицу свима који на село гледају са висине

Изреволтиран информацијама које често примећује на интернету да је одрастање на селу са тачке младих особа негативну ствар, један момак из Србије одлучио је да таквим причама стане на пут и из личног искуства представи све лепоте живота на селу.

У анонимној објави на Редиту 25-годишњи момак из Србије изнео је у кратким цртама како је изгледало његово одрастање изван града и зашто се након краћег живљена у Београд ипак вратио на село.

- Читам шта људи причају о одрастању у кући ван града и не могу да сконтам да ли је неко заиста одрастао тако или су само измишљене приче, јер се живот ван града описују као да је средњи век. Ево ја сам 1999. годисте, чисто да се има увид у време у које сам одрастао и да је било прво бомбардовање па транзиција па она светска економска криза. Ја сам живео на селу, најближи градић је на 20 минута.

Тренирао сам фудбал и ишао на приватне часове енглеског. У мом селу је постојала школа до четвртог разреда са неких укупно 60-так ђака. После четири године, аутобусом до суседног села, једно 15-ак минута. Буквално као градским превозом две станице кад се иде. И ту сам стекао још другара изван мог места и оно, не видим шта је проблем у дружењу - написао је он. 

"Не видим шта то има у граду што у селу нема" 

 Пошто је каже, приметио да се често помиње мањак социјализације деце на селу, с његове тачке гледишта и искуства каже, то није истина.

- Дружења и рођендана се сећам, углавном смо имали на располагању целу кућу и двориште и по цео дан лудорија а нисмо били ограничени на играонице као у граду. Видео сам негде да је неко рекао да кад си на селу далеко неће друштво да ти дође. Па, можда ако те не готиве.

- Тако да ето то је основна школа, тренирао сам, ишао на приватне часове, школа као школа је била океј, не видим шта у граду има што ја нисам искусио што се тиче основне. Једино што нико није доносио ножеве и осталу пропратну опрему - рекао је он. 

Из села у Београд па назад у село 

 А онда се осврнуо на одлазак из села због средње школе, а онда и у Београд због посла.

- Средњу сам уписао у граду 40 км далеко од мог села и три године провео у дому ученика, где опет, упознаш ликове из разних крајева и опет ново искуство, дружење, блејање... Пошто сам само викендом био кући, осамосталио сам се. Ту почињу блеје, клупице и све чари тинејџера који сви толико потенцирају у граду. Тако да буквално ни то пропустио нисам.

- Чим сам завршио средњу, узео сам уштеђевину и преселио се за Београд, изнајмио стан и нашао посао за три дана. Е ту сам искусио све што Београд нуди и после пар година у Београду вратио сам се на село да живим и да улажем у неки свој да кажем, мини бизнис.

"Одрастање на селу није баук"

- Ја као неко ко је живео у кући и у стану, селу, малом граду и Београду, стварно мислим да сам искусио све погодности и мане свих страна и не знам чему толико потенцирање да је одрастање детета на селу својеврсно неком гулагу - закључио је он. 

Његова објава поделила је мишљења корисника Редита, али се чини да су били гласнији они који су подржали момка и захвалили му се на времену које је издвојио да прикаже многима да живот на селу није баук и досадан већ управо супротно. 

Извор: Србија Данас/Блиц/Гордана Вуксановић/М.А.