СЕНЗАЦИОНАЛНО ОТКРИЋЕ! У Србији пронађен ПИРСИНГ из доба неолита! Научници у ШОКУ! (ВИДЕО)
Ово су историјске чињенице!
После изласка из пећина, прве куће потлеуше, од блата и прућа, појавиле су се најпре у Азији, у Анадолији, путовале неколико стотина година до Балкана, односно, до долине Јужне Мораве, одатле преко севера Србије до западне Европе, за шта је, такође, требало још неколико стотина година.
Прочитајте и:
Ово су историјске чињенице, које су данас потврдили архелози из Ауструје, Београда и Лесковца у близини локалитета Царичиног града, родног места Јустинијана Приме, на основу археолошких ископавања, односно, проучавања средњег неолита од око 6.200. до 5.700 године прве ере, преноси Југмедиа.
- Људи који су живели у доба средњег неолита су измислили цивилизацију. Пре тога живели су у ловачко-сакупљачким заједницама. Након тога, у периоду неолита откривају земљорадњу и сточарство и почињу да граде неке стамбене заједнице, мала села, градећи куће, односно – полуземунице, набијене од прућа и блата, као што се у Србији градило до пре 100 година - објашњава археолог Владимир Стевановић, који се бави праисторијом у Народном музеју Лесковац.
Шта је ископано?
У дубљој сонди пронађени су трагови насеља од плетера и лепа, као и покретни налазе који указују на куће у неолиту и покућуство.
- Најбројнији су фрагменти керамике, резан камен, коштане алатке, животинсјке кости, фигурине, а у другој сонди остаци стамбеног објекта изграђен на исти начин, односно, део набијених подница и део лепница од блата. Ови остаци су садржали поприлично велики број фрагмената. Што занчи да је објекат бо плитак, у близини, и развучен највероватније каснијим орањем. Пронађени су и тегови за мрежу, оружје од кресаног камена, као што су сечива, стругачи. Нашли смо и фигурину у људском лику. Сада улазимо у камено доба - додаје Булатовић.
Сви експонати ће после обраде у Београду бити изложени у Народни музеј Лесковца.
Ова ископавања у две сонде врше се на „Свињаричкој чуки“ Лебане (мада је локација неколико киометара даље од села Свињарица па је нејсано зашто су је археолози тако назвали п.н.), део су пројекта „Пуста река пројект“, којег заједно реализују Институт за оријенталну и европску археологију,ОРЕА, Аустријска академија наука с Барабаром Хореш на челу, Археолошки институт у Београду и Народни музеј Лесковац. Ископавања су започела 20. августа и трајаће наредне три, а можда и више година, с циљем испитивања лесковачке котлине и њеном развоју у праисторији, будући да се сматра да јужноморавски слив представља чвориште међуљудских комуникација кроз различите периоде људске прошлости.
Пирсинг у доба неолита
Главни циљ пројекта јесте препознавње пејзажа у прошлости, као и социо-културног развоја различитих заједница, почев од првих земљорадника и сточара који су ове просторе насељавали пре око 8.000 година, преко бакарног доба, све до бронзаног доба пре око 300 година“, каже Барбара Хореш, директоторка бечког института.
Наглашава да су прва незванична истаживања заправо начињена проше године.
- Слив Јужне Мораве је деловао поприлично празно у истраживању ширења неолита, а он јесте кључни регион јер верујемо да су се путем великих река људи ширили ка Европи. Локалитет је изабран на основу прошлогодишњих површинских истраживања, а ове године уследила су геомагнетна и геофизичка истраживања - истакла је Хорошева.
Арехолози су на овој локацији пронашли насеобине и предмете старе скоро 8 миленијума (80 векова п.н.)
- Имали смо неколико датума са различите дубине, на 2.30 имали смо датум од 6.000, чак и 800 година пре наше ере, затим, на 1,80 је пронађен слој из 570. и неке године, а на метар 1300. година наше ере, што припада позном бакарном добу - објашњава др Александар Булатовић из Археолошког института.
