СИМБОЛИ ВАСКРСА: Током најрадоснијег хришћанског празника, нипошто не смемо заборавити ових ПЕТ СТВАРИ

Огњиште, трпеза, софра (совра) или вериге - то је оно што је некада чинило срце сваког домаћинства, најсветије место у породичном дому, где су се сви у кући, велико и мало, окупљали за обедом.

Огњиште је много више од места где се храна припремала и укућани грејали у хладним зимским вечерима - оно је вековима симбол дома, породице, постојања и живота. У прошлости се народ исповедао и заклињао над огњиштем.

Јело, народне приче, веровања, уговарање посла поред огњишта су толико добијали на значају да су имали епитет светости. Тим местом се печатила и гарантовала истинитост и поверење међу људима.

Обична вечера је раније важила за породични догађај. Све то показује колико трпеза има важну улогу у нашем народу, а нарочито када се обележавају важни празници као што су Божић, породична слава, преслава, па сада и Ускрс.

Сваки тај празник има своје симболе, и обичаје, али и на неки начин и јеловник кога се домаћице придржавају.

Мед

Он симболизује апостоле. Сви они као пчеле Христове разносили су мед Јеванђеља по разним крајевима, страдајући ради љубави Христове и сви се преселише у вечно царство.

Иначе, због свог неуморног рада у хришћанству пчела постаје симбол наде. Због меда и жаоке, сматра се симболом Исуса Христа. Она представља његову благост и милост с једне стране и правду с друге. У многим религијама, те у народним обичајима и веровањима користи се мед.

Божић, као један од највећих празника у хришћанству, не може се замислити без меда, јер он симболизује нешто лепо и слатко. Православци праве разне колаче од меда и служе мед са маслацем и сувим воћем, што је знак доброте, благостања, здравља и богатства.

Такође га често користе и на сахранама јер представља срећу и мир на будућем свету. И код католика мед симболизује здравље, лепоту, обиље.

Јевреји започињу Нову годину (Рош хашана) тако што за дочек умачу кришке јабуке у мед да би Нова година почела слатко. Куран о меду говори као о храни, али и леку.

Јагњетина

Јагњетина се често једе за свечани ускршњи ручак и та традиција несумљиво потиче од древних земљорадничких обреда, из времена кад се на почетку пролећа жртвовало јагње као симбол обнове, плодности и благостања. Мистично јагње Јана ван Ајка, које стоји на олтару и чија крв се слива у пехар, подсећа на жртвовање Исуса Христа да би искупио људе.

Јагње симболише самог Господа, рођеног у стаји међу јагањцима, гоњеног од људи вучје ћуди. Он је жртвено јагње које је трпељиво поднело муке и смрт, и победоносно јагње које је Божје на престолу небеском.

Од антике јагње је животиња која се најчешће приноси на жртву. У Књизи постања то је прва животиња коју Авељ приноси на жртву Богу и та жртва ће бити прихваћена док ће Каинова (плодови земље коју је обрађивао) бити одбијена.

У Књизи изласка Јевреји добијају од Бога наређење да закољу "пречисто" јагње и његовом крвљу пошкропе довратнике, надвратник и праг куће како би заштитили прворођено дете, док у Египту бесни куга. Тако је настао обичај жртвовања јагњета за Пасху.

Иначе, Човек (мудрост), лав (храброст), во (правда) и орао (чистота) четири су симболичне животиње које су у визијама видели пророк Језекил и Св. апостол Јован Богослов, како стоје пред престолом Свевишњега. Во је била жртвена животиња која се приносила за покајање грехова и због правде.

На свечаном ускршњем ручку нема јела од свињског меса зато што су у хришћанству свиња и пас симбол упорних неверника, тврдих и окорелих.

Фарбана јаја

За прослављање Ускрса вежу се бројни симболи и обичаји који варирају од земље до земље, а заједничко им је украшавање и фарбање јаја.

Бојена јаја јесу симбол Ускрса, мада су прехришћански обичај.

Овај симбол пролећног буђења извора живота постоји и у јеврејској религији.

Јаја бојена и кувана у луковини била су обавезна на трпези у дане у којима се празновала Пасха. Шарена ускршња јаја традиционално се поклањају на празник и у дане који следе иза Ускрса.

У прошлости су младићи и девојке даровали једно другом шарено јаје као знак љубави или наклоности. Ускршња шарена јаја била су симбол измирења. Тако су особе дарујући друге јајима прећутно тражиле опроштај или су га давале.

Према веровањима, бојено ускршње јаје требало би да нас заштити од злих сила. Због тога се љуска од тих јаја млела и бацала на поља, оранице и стављала у стаје.

Прво јаје обавезно офарбајте у црвено!

Вино

Претварање воде у вино симболише чудесно претварање земнога човека у небеског.

За хришћане вино представља посебну материју која је са једне стране плод људских руку, а са друге стране дар Божји.

Бог је човеку дао винову лозу, а човек ју је претворио у материју која весели његово срце.

Чокот, лоза или виноград симболизују родност и дрво живота. Јеванђеље по Јовану каже да је Христос први чокот, а његови ученици су лозе.

Осликан као дрво живота на чијим гранама почивају голубови, чокот представља и душе које почивају у Христу, као и духовну плодност.

Лоза са житом означава причешће. Црвено вино симболизује крв Исусову, а хлеб је тело његово.

У данима највећег хришћанског празника, Ускрса, вино се приликом ускршње причести, а после Великог поста даје верницима.

Вино се не пије на најтужнији хришћански празник, на Велики петак, када се обележава страдање Исуса Христа.

Хлеб

На столу морају да буду хлеб, со, вино и риба. Све намирнице које служе за припрему празничних специјалитета имају дубоку симболику. Хлеб симболише самог Господа Исуса: "Ја сам хлеб живота". (Јов. 6, 48). Тако је рекао Господ Исус гладноме људском роду.

Христос је рођен у Бетер Лехему, то значи у "кући хлеба". Није случајно што је рекао: "Хлеб је моје тело". То има дубоку улогу у митолошком и религијском смислу.

Хлеб је имао значајну улогу у еволуцији и животу човека.

Први важан догађај био је када је човек почео да гаји пшеницу. Тада је од сакупљача постао земљорадник, почео је да се бави пољопривредом. Самим тим населио је одређена подручја.

Квасац је симбол небеског царства "јер од малог грумена квасца све тесто ускисне". Зато се ускршњи колач обавезно прави са квасцем.

Со указује на правог хришћанина који и друге усмерава ка добром. Душа усољена науком Христовом не подлеже кварећи се, а уз то помаже и ближњима да се одрже и не покваре.