СИНДРОМ ИЗНЕНАДНЕ СМРТИ КОД ДЕЦЕ На нека питања одговори НЕ ПОСТОЈЕ: Малишану шећер скочио на 30

Лечење најмлађих пацијената је сложен процес и захтева посебну пажњу, знање али и најмодерније услове. Према речима професора Вукомановића, Србија то има, те се многа тешка стања лече успешно и код нас. Како објашњава, последњих година се доста улагало, што кадровски, што набавком најсавременије опреме.

Додаје, да јесте тешко родитељу саопштити да има болесно дете, али да лекари и медицинско особље улажу огромне напоре и често, на срећу, успешно излече дете.

- Примили смо дете од две године које има шећерну болест, упало је у кому јер има шећер. Родитељи нису знали да дете има шећер, тражило мало више воде да пије, имало је лошији апаетит. Ово дете је примљено у коми, недостајала му је течност, шећер је био преко 20, 30, немерљив. Услови апслутно, који без лечења воде ка смртном исходу. На срећу, наша дежурна екипа је применила протокол који се иначе користи у таквим стањима, дете је мало, опаравак је спор, али достижан и очекујемо да ће бити добро - испричао је професор Вукамовић у емисији Здраво са Иваном.

Да ли дете изненада може да добије шећер?

- Када пропадну та Лангерхансова острвца која луче инсулин, а могу да пропадну из различитих разлога, то може да буде и инфекција, и генетеска предиспозиција, једноставно више нема инсулина у организму, или је његова количина толико мала да метаболички процеси не могу да се одвијају нормалним током, објашњава професор.

Бебе су отпроне

Стиче се утисак да су бебе отпорније, доктор објашњава да то и јесте тако.

- Када погледамо папире и бројке, често се питамо како је могуће да је то дете уопше живо? Међутим, то дете се покреће, показује снагу и пре почетка лечења, и заврши се читав тај процес наше и његове борбе. Оно што може да поднесе мала беба, могу вероватно само веома добро припемљени рониоци на дах, објашњава директор Института за мајку и дете.

Синдром иненадне смрти

Оно што родитеље често брине је такозвани синдром изненадне смрти, за који нема објашњења. Настаје изненада, како му и само име каже.

- Тешко да се може предвидети, нажалост могу само да замислим какав шок доживе родитељи када се то деси. Да ли здраво дете може изненада умрети, па може, престане да ради срце, престане да дише. Имамо такве случајеве, донесу само дете у рукама коме се више не може помоћи. Испитује се да ли постоји неко срчано обољење, можда неко мождано, некада постоје и неке генетске предиспозиције, и генетска обољења. У многим случајевима након судско-медицинске обдукције, не нађе се разлог зашто је дошло до тога - објашњава професор Вукомановић.

"Критичан период" је онај до годину дана, после тога се вероватноћа дешавања се на срећу смањује.

Од чега деца најчешће обољевају

-  Нажалост, деца обољевају и од упалних болести, као што су миокардитис, перикардитис, од урођених болести, и осам од 1.000 живорођене деце има урођене срчане мане. Управо, опрема коју смо добили као што су најсавременији ултразвучни апарати, нова катетеризациона лабораторија, ЦТ који даје такву дијагностику и такву слику, најбољу могућу визуализацију и слику, затим нуклеарна магнетна резонанца, магнет срца, пружа додатне податке када су у питању болести код деце. Све нам то помаже и код дијагностике и код лечења - каже стручњак.

Извор: Србија Данас/Телеграф