СЛАВИМО ЛЕТЊЕГ СВЕТОГ НИКОЛУ: Верује се да данас никако не треба да радите ове послове
Верници сутра обележавају празник, такозвани Млади Свети Никола, дан када су мошти најчешће слављеног светитеља у нашем народу, пренете из Ликије у Бари. Славе га многа места и породице као малу славу, заветину или преславу.
Данашњи празник спомен је на пренос моштију Светог Николе из ликијског града Мира у Бари, где и данас почивају. Том приликом, десила су се многа чуда. Исцелили се болесни, хроми и слепи, глуви и бесомучни.
То се, кажу и дан данас дешава, па се верници широм света моле овом светитељу када се нађу у невољи или болести. Многи хришћански ходочасници походе град Бари. Они који славе Никољадан, данашњи дан обележавају као преславу, и обрнуто празник се у народу назива летњи или млади Свети Никола, понегде и Николице.
НАЈЕЗДА ВЕЛИКИХ КОМАРАЦА У СРБИЈИ: Ни по коју цену их НЕ УБИЈАЈТЕ
СУМАНУТИ ИЗАЗОВИ НА ДРУШТВЕНИМ МРЕЖАМА: Семеном течношћу прскају пролазнике, случај из Београда ЗГРОЗИО јавност
ПОСЛЕ ЧЕТИРИ САТА ГОТОВА ДРАМА НА СУВОЈ ПЛАНИНИ: Девојка успешно евакуисана
Свети Никола зимски празнује се у знак сећања на дан свечеве смрти, 343. године. Према народном веровању, овај пролећни празник, везан је за обрађивање земље. На овај дан према веровањима никако не ваља прати веш, чистити кућу и радити било какве кућне послове.
У неким крајевима одржао се и обичај даривања деце на данашњи празник, јер је Свети Никола и њихов заштитник. Иако календарски не припада лету, због најчешће лепог времена када "пада" овај празник, у народу се назива и летњи Свети Никола. Овај светитељ рођен је у граду Патари, у области Ликије, на подручју данашње Мале Азије, као јединац богатих и знаменитих родитеља, Теофана и Ноне. Његови родитељи, Теофан и Нона били су знаменити људи, високородни и богати и чинили су многе милостиње према сиромашнима.
Име је добио по свом стрицу Николају, епископу града Патаре. Замонашио се у манастиру "Нови Сион" и још за живота народ га је прозвао Светитељем. Био је изабран за архиепископа града Мира у Ликији, где је и сахрањен. После смрти родитеља, Никола је имање разделио сиромашнима не задржавајући ништа за себе. Потом, Свети Никола бива изабран за архиепископа у граду Миру, у Ликији. Поучавао је народ вери, обилазио болесне, откупљивао је заробљенике, обилазио градове и села.
Током владавине царева Диоклецијана и Максимилијана у време гоњења и мучења хришћана био је затворен у тамницу, али ни ту није престајао да проповеда и шири хришћанство. Присуствовао је Првом васељенском сабору у Никеји, али због тога што је ударио александријског свештеника Арија,оптуженог за јерес, удаљен је са сабора и забрањено му је даље присуство.
Свети Никола је умро 19. децембра 345. године (према Јулијанском календару 6. децембра), па се тај дан обележава као помен светитељу и најчешћа је српска слава. Српске породице, које тог светитеља сматрају својим заштитником, на овај дан прослављају своју крсну славу и славе Светог Николу који важи за заштитника путника, морепловаца, рибара и сплавара.
Православни верници светог Николу сматрају борцем за Христову веру, победником зла за цео свет, а његово име значи народни победник. Умро је у Миру, 345. године, а потом су неколико векова његове мошти почивале у саборној цркви тог града. Одатле је под најездом Муслимана, 1087. године, народ склонио његове свете мошти у Бари у Италији. Део мошти пребачен је у Москву.
Део мошти почива у Барију, сада у истоименој цркви Светог Николе, коју су у његову славу подигли грађани, верујући и поштујући овог чудотворца и исцелитеља. Хришћани верују да својим чудесним моћима Свети Никола помаже сваком ко му се обрати за помоћ у болести, немоћи и душевној патњи. Уз помоћ његове молитве слепима се враћа вид, хроми проходају, а глувима се враћа чуло слуха.
Према предању, сматра да је свети Никола повратио вид Стефану Дечанском, па је овај српски краљ храм у коме су похрањене мошти Светог Николе окитио сребром и слао богате прилоге за његово опремање.
