Славимо нову годину већ дуго, али не знамо ОД КАДА ЈЕ И КАКО ТА ТРАДИЦИЈА НАСТАЛА!
Нова година није се увек чекала 31. децембра и није почињала 1. јануара.
Сигурни смо да већина вас посматра ову традицију прославе Нове године, као нешто уобичајно. Међутим, да ли сте се икада запитали како је ово постало општеприхваћено у друштву?
ЗАБАВА СА СТРАВИЧНИМ ПОСЛЕДИЦАМА: Лекар упозорава шта све може да се деси ако се играте са петардама
РАДНО ВРЕМЕ ЗА ДОЧЕК НОВЕ ГОДИНЕ: Детаљан списак - кафићи до 18х, до када раде продавнице, пијаце, апотеке?
КАКВО НАС ВРЕМЕ ОЧЕКУЈЕ У НОВОГОДИШЊОЈ НОЋИ? За дочек прави ролеркостер, после поноћи НАГЛИ ПРЕОКРЕТ
Као што већ добро знамо, Нова година је дан када по соларним и сличним календарима почиње следећи календарски, датумски, циклус, односно то је први дан у следећој години и представља један од најстаријих обичаја човечанства.
Не постоји астрономски или било који догађај у природи који би могао да се веже за дочек нове године! Реч је дакле, о феномену који су измислили људи. Ипак, у свим културама које користе годишње календаре долазак нове године се прославља као празник смене доба – одлазак старог и почетак новог периода.
Многе културе су смену доба обележавале у пролеће или чак у јесен
У древном Египту први дан године био је 20. јул и славио се свечаностима у част богиње Изиде. За Вавилонце, Персијанце и Кинезе Нова година је била празник подмлађеног, пролећног Сунца, а и код старих Грка је почетак године био везан за Сунчево кретање.
По неким мишљењима први који су славили Нову годину били су Кинези. Други пак мисле да су то били стари Германи или Римљани. У античком Риму долазак нове године прво се прослављао 1. марта, негде око пролећне равнодневнице, јер се тада природа будила, а дани постајали дужи од ноћи.
Од 153. године старе ере Римљани су прославу преместили на 1. јануара. Био је то празник свеопштег весеља – честитало се, делили су се поклони и приређивале раскалашне баханалије у част бога Јануса. Римљани су нову годину славили као симбол почетка новог живота и нових нада за будућност, а то значење се задржало све до данашњих дана.
Стари Германи су долазак нове године повезали са радовима у пољу. Како зима у њиховим крајевима почиње средином новембра, они би тада завршавали жетву, окупљали се и веселили славећи добру годину и предстојећи одмор.
Кад су Римљани освојили Европу, променили су време слављења, па се Нова година почела славити првог јануара према грегоријанском календаром. За њих је Нова година представљала симбол почетка новога живота и нових нада за будућност. Овај обичај и значење што се придавало Новој години остали су све до данас. Због тога и ми дочекујемо Нову годину весели и срећни, јер се надамо да ће нам донети све најлепше и да ће бити пуно боља него прошла.
Питање када почиње следећа година заправо ни данас није решено на светском нивоу. Већина развијених земаља је прихватила рачунање времена по грегоријанском календару и почетак нове године рачуна од 1. јануара.
Ипак, постоје и оних који се са тим не слажу па тако Јевреји славе 6. септембар, Кинези крајем јануара или почетком фебруара, док Индијци имају чак неколико Нових година. И у Србији Нову годину већ традиционално дочекујемо и 31. децембра и 13. јануара, за оне који се држе “старог”, јулијанског календара.
Како год да се слави, једно морате имате на уму. Нову годину дочекајте са осмехом и вером у боље дане. Важно је да у њу уђете са новим надама и плановима за будућност, а да то исто желите и онима које волите и до којима вам је стало и сигурно је да ћете бити задовољни.
