Славимо СВЕТОГ НИКОЛУ: Ово су веровања за данашњи празник, посебни обичаји важе за ОНЕ КОЈИ НЕШТО ДУГУЈУ
Дарован од Бога јаком вером, за живота је учинио многа чуда.
Српска православна црква и њени верници данас прослављају једну од најчешћих породичних слава – Светог Николу Чудотворца - заштитника путника, морепловаца, рибара и сплавара.
Као породична слава се слави највероватније од најранијих дана примања хришћанства, али евидентно је од 13. века и реформи које је у српском православљу спровео Свети Сава.
КАКО СЕ ПРАВИЛНО СЕЧЕ СЛАВСКИ КОЛАЧ? Ево где сви грешимо и шта ЗАБОРАВЉАМО да кажемо
ЛАГАЛА ДА ЈОЈ ЈЕ ДЕТЕ БОЛЕСНО ПА ЗАРАДИЛА ВИШЕ ОД 6.000 ЕВРА! Мама са Инстаграма молила за НОВАЦ, а онда се ОГЛАСИО МУЖ
Наташа Ковачевић у борби за бољи живот наших најмлађих: Уз акцију "Да сва деца скачу" многе од њих чека лепше сутра
Дарован од Бога јаком вером, за живота је учинио многа чуда и већ тада постао омиљен у народу.
Никољдан је највеће и најшире распрострањено крсно име, те се не бележи много обичаја који се везују за овај дан, многи га светкују искључиво према основним начелима припреме славе.
Забележена су веровања жена и молитве које му упућују на овај велики празник – нероткиње управо њега моле за пород, а негде је забрањено обављање такозваних женских ручних радова.
На његов дан се спрема жито, мада има и оних који верују да је светац жив, па то не чине. У јужној Србији на овај дан праве шарени колач с птицама, који поп обавезно прелива веном. Месе се понекад и два, од којих један припада свештенику, а други остаје у кући, такозвани пресвети.
Даривање деце
Будући да је Свети Никола познат и као заштитник деце, од давнина је постојао обичај да се на дан када се овај светац слави, дарују деца орасима, јабукама и слаткишима. Током ноћи, док деца спавају, Свети Никола би има оставио дарове у ципеле или покрај прозора. Деца би нарочито за тај дан, очистила своје ципеле и ставила их близу кревета како би се ујутру прво њима обрадовала. На југу Србије традиционално се на овај дан праве шарени колачи у облику птице. Заједно са погачом и вином односе се у цркву на освештење молитвом и вином. Након тога, служе се гостима, а пре свих деци, која треба да га поједу седећи на дрвету.
У насељима Војводине, до Другог светског рата улицама је ишао маскирани лик, огрнут бундашем, са шубаром на глави и брадом од кучине, штапом у једној руци и тканом торбом о рамену, те је улазио у куће где има деце и даривао их слаткишима и воћем.
У Византији је на Светог Николу био обичај да се на тај дан амнестирају затвореници. У народу постоји веровање да ће ономе ко данас опрости дуг следећа година бити богата и плодна. Постоји и веровање да данас не треба никога подсећати на дуг, нити му додатно отежавати положај због тога што је дужник.
Ко је био Свети Никола?
Свети Никола је био син јединац веома богатих родитеља, који су живели у граду Патару. После смрти родитеља, нашао се пред животном дилемом. Имање које је наследио било је велико, што је захтевало много рада.
Схватио је да ће морати да се стара о кућама, ливадама, маслињацима, стоци, слугама, радницима, платама, дажбинама, инвестицијама, мораће да се жени, јер толико имање не може се очувати без женске руке, са женидбом ће стићи деца. Ако се наслеђа прихвати, заувек ће остати у родном месту пуном успомена. А од малена је желео да се посвети Господу и његовим непознатим путевима.
Зато раздели имање слугама и сиромашнима. По мрклој ноћи напусти место свог рођења, да се у њега више никад не врати. Пропутовао је ондашњи свет, постао епископ мириклијски и учествовао на првом Васељенском сабору у Никеји.
Ништа од тога не би постигао да на време није разделио имање и побегао од куће. Упокојио се 19. децембра 343. године. Зато се сваког 19. децембра слави његово име.