Смена летњег и зимског рачунања времена превазиђена!? ПОСТОЈЕ ТРИ ВАРИЈАНТЕ ЗА СРБИЈУ!
Постоје три варијанте за "српско" рачунање времена: да трајно задржимо зимско, уз померање радног времена за час уназад, да за свагда пређемо на летње и као трећа опција да уз промену временске зоне, лети померамо казаљке унапред, сматра Димитрије Буквић, чију колумну за Политику преносимо у целости
Да је смена летњег и зимског рачунања времена превазиђена, недавно су уочиле и бриселске бирократе.
Скоро 20.000 грађана на бесплатним превентивним прегледима
Најаву укидања те праксе у ЕУ, а следствено и у остатку континента, Србија би могла да искористи да - продужи обданицу. За то постоје два начина, према мишљењима стручњака. Први је да трајно задржимо зимско рачунање времена, уз померање радног времена за час уназад, чиме би се светли део дана боље искористио. Друга опција је да за свагда пређемо на летње рачунање времена, чиме бисмо истовремено из тренутне, средњоевропске прешли у суседну, источноевропску временску зону, у којој су, између осталих, Бугарска и Грчка.
За ово друго решење, према појединим изворима, постоје и историјски разлози. После поделе планете на временске зоне на међународној конференцији 1884. у Вашингтону, тадашња Краљевина Србија се сврстала у источноевропску зону (ГМТ плус 2). Тек по стварању Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца 1918. прелази у средњоевропску (ГМТ плус 1), јер су у њој већ били западни делови новоформиране државе. Ту смо остали до данас, за шта постоји и географски разлог.
- Читава Србија, с изузетком делова око Пирота и Неготина, у потпуности спада у ту зону - подсећа др Немања Мартиновић, председник Друштва астронома Србије.
Ипак, при одлучивању о томе, више од географске одреднице улогу често играју политички, демографски и други фактори, напомиње. А ако се у игру уведе најављено укидање летњег и зимског рачунања времена на целом континенту, уз остављање могућности свакој држави понаособ да одреди које ће од та два трајно задржати, јасно је да су на столу све опције.
Можете ли да погодите ко је беба са фотографије? Очи је одају (ФОТО)
Како каже Бранко Симоновић из Астрономског друштва "Руђер Бошковић", Србија би, ако трајно прихвати летње читање времена, самим тим прешла у источноевропску временску зону. Појашњавајући терминологију, он додаје да термин зимског и летњег "рачунања" времена није тачан јер, заправо, "ништа ми ту не рачунамо", већ једноставно читамо оно што показују казаљке.
- Кључну улогу у томе које би читање времена за нас било најбоље требало би да има радно време. Трајним останком на зимском читању, с оваквим радним временом, веома неефиаксно бисмо користили дневну светлост. Ако бисмо пак трајно остали на летњем читању прешли бисмо у суседну временску зону. Но, превиђа се и трећа могућност, која подразумева остајање на зимском читању, уз померање радног времена за један час уназад, чиме би се постигло боље искоришћење обданице - истиче Симоновић.
У случају останка у актуелној часовној зони и трајног преласка на зимско време, лети би се раздањивало већ мало после три часа ујутру, што је сат времена раније него сада, каже Немања Мартиновић. Ако пак изаберемо суседну зону, односно останемо на летњем рачунању времена и у току зиме, излазак Сунца би нас у децембру и јануару очекивао око осам ујутру, што је опет сат раније, при чему би, наравно, сат времена касније и залазило.
- Чињеница да је Србија на граници временских зона ставља нас у положај да бирамо. Ако узмемо у обзир модеран начин живота, мислим да је далеко боље да изаберемо GMT плус 2 зону, односно да останемо у летњем рачунању времена и током зиме, ако укидамо померање сата. Додатни сат обданице који бисмо тако померили на крај дана људима далеко више значи, поготово зими - наглашава Мартиновић.
Катастрофалан призор у НОВОМ САДУ! Доживели смо и то! Дунав пресушио! (ФОТО, ВИДЕО)
Он нуди још једно решење: да Србија пређе у источноевропску зону, а да лети померамо казаљке унапред, чиме бисмо у јуну и јулу излазак Сунца имали око шест ујутру, а залазак тек око 21.30 часова.
- Причајући о овом донекле драстичном предлогу, наилазио сам на питање које гласи – кад ће сељаци устајати ако тако касно излази Сунце. Одговор је прост: сељаци се буде када Сунце излази, а не зато што је четири ујутру - закључује Мартиновић.
Да на припадност једне државе одређеној временској зони утичу и политички фактори, сведочи пример Шпаније, која географски спада у западноевропску временску зону, али се налази у нашој, средњоевропској. Разлог је одлука диктатора Франсиска Франка да трајно помери казаљке у читавој земљи како би у целој Шпанији било исто време као у нацистичкој Немачкој. Тако је остало до данас. Сличан пример сеже из 2015. кад је Северна Кореја одлучила да уведе своју "временску зону Пјонгјанга", померањем часовника за 30 минута иза Јапана и Јужне Кореје, држава с којима је до тада делила време. Ту праксу, Пјонгјанг је укинуо ове године у знак побољшања односа на Корејском полуострву.
Летње рачунање времена у Србији је уведено 27. марта 1983. зарад повећања продуктивности. О дану и тренутку померања казаљки одлучивало је Савезно извршно веће СФРЈ, а касније, у СРЈ, Савезна влада. Тек законом из 2006. ове промене су постале "аутоматизоване" по узору на европске конвенције. Пре свих ових мера, у Србији је смена летњег и зимског рачунања времена привремено постојала за време нацистичке окупације, за шта се одомаћио народски назив – "швапско време".
