Сокобања: Уметници, краљеви и генијалци који су обликовали ово чаробно место - Од Стевана Сремца до Ива Андрића и Исидоре Секулић
Сокобања је одувек привлачила различите људе својом лепотом и историјом, а утицај познатих личности је допринео њеном развоју и реномеу.
Сокобања је била познато место које су често посећивали уметници, боеми и песници све до II светског рата. Стеван Сремац је био један од највернијих гостију и преминуо је овде 1906. године. Током предратног и послератног периода, Сокобању су често посећивали и други познати људи попут Иве Андрића, Краља Петар И, Бранислава Нушић, Стевана Сремац, Исидоре Секулић и других.
Чувар историје и духа времена ког више нема - Завичајни музеј у Сокобањи
ХОТЕЛ МОРАВИЦА: Место где се традиција и квалитет спајају у једно
Бања, планина, река, језеро... ово место нуди све - погледајте шта то тачно подразумева
Осим природних лепота, људи који су живели или боравили у Сокобањи допринели су њеном шарму. Места не би било исто без људи који су оставили свој траг и обогатили његову културу. Рељеф, флора и фауна овог подручја су привлачили људе још од праисторије, антике, средњег века и новог доба, како сведоче списи историчара и научника.
Многи познати и талентовани људи из различитих делова Европе су посетили Сокобању и оставили свој печат. Њихов утицај је допринео развоју инфраструктуре, науке, културе и туризма. Њихов допринос је модернизовао ово место и обликовао га онаквим какво је данас.
У прошлости, уживање у лековитим водама и опуштање у хамаму су били привилегија богатих слојева становништва. Међутим, данас су благодети Сокобање доступне свима, што је довело до повећања броја посетилаца.
У суштини, Сокобања је одувек привлачила различите људе својом лепотом и историјом, а утицај познатих личности је допринео њеном развоју и реномеу.
Истакнуте личности у и о Сокобањи
Иво Андрић је током ратних година од 1941. до 1945. боравио у Сокобањи, где је боравио у вилама и написао нека од својих најпознатијих дела. Постоји чврст закључак да је у Сокобањи радио на свом роману "На Дрини ћуприја", чак и ако га није почео писати тамо, сигурно га је дописао или завршио, јер је роман објавио 1945. године када се вратио у Београд. Његова соба број 144 у хотелу "Моравица" сада је спомен-соба која садржи аутентичне ствари из тог времена, омогућавајући туристима да виде амбијент у којем је Андрић стварао и проводио своје време у Сокобањи.
Писац о Сокобањи говори - Ја не знам чега стварно има овде, али знам да после 15-20 дана боравка у Сокобањи радим целу годину у Београду као препороðен. Немам никаквих тегоба, шта ли је: ваздух или људи ови, или особље „Моравице“, кисело млеко из села Језеро или ови моји лекари…Не умем да објасним.
Поред Андрића, краљ Петар И Карађорђевић често је боравио у Сокобањи. Петар Дидић, мештанин, је имао близак однос с краљем Петром Првим Карађорђевићем. Дидић је управљао краљевим имањем и сакупљао новац за краља. Њихов однос је постао све приснији током година.
Поред тога, Бранислав Нушић је био чест гост у Сокобањи и често је посећивао кафану "Европа", која је била популарно место за састанке пред рат. Кафана "Сокаче" је отворена пре двадесетак година као омаж тој предратној кафани "Европа". Он је о Сокобањи говори овако - Сокобања, Сокоград, дођеш стар, одеш млад!
Стеван Сремац је био познат као усамљен, повучен и преосетљив човек, али истовремено шармантан и увек дотеран. Био је учесник у ратовима, професор и заклети либерал. Његова дневна соба често је служила као кафана. Иако није волео лекаре, дошао је у Сокобању на препоруку за лечење. Задње дане свог живота провео је овде и преминуо 12. августа 1906. године. У Сокобањи је постављена биста преко пута куће у којој је преминуо, а на кући је спомен табла.
На препоруку лекара, Сремац је дошао у Сокобању и ту му је пријао ваздух, храна и кафане. Био је чест гост у тој бањи и живео је код свештеника Живка Јовановића. Преминуо је у 51. години живота 1906. године у Сокобањи. Његова смрт је веома погодила мештане Сокобање и туристе тог времена. Сахрањен је у Београду, а у Сокобањи је подигнута биста у његову част преко пута куће у којој је провео своје последње дане.
Позната књижевница Исидора Секулић боравила је у Сокобањи током Првог светског рата ради лечења плућа. Године 1914, на препоруку лекара, стигла је у Сокобању где је одушевљено доживела природу и ваздух око себе. Услед рата, остала је овде наредне две године, током којих је читала, писала и преводила. Одушевила се амбијентом и постала драгоцен члан заједнице.
У Сокобањи се брзо уклопила и добила наклоност мештана. Након дугог и плодног живота, Исидора Секулић је постала чланица Српске академије наука и уметности, поставши прва жена у тој институцији. Њен допринос српској књижевности и култури био је непроцењив. Споменик јој је подигнут на Топчидеру и испред Народне библиотеке у Сокобањи.
У свом опису Сокобање, Исидора Секулић је истицала чаробан ваздух и умирујућу атмосферу. Њене речи сведоче о томе како је Сокобања, окружена природом и планинама, имала посебан утицај на њено здравље и инспирацију - Бања је планинама окрузена, има шума, има извора; али најлепше у њој и над њом је њен особити ваздух, радостан ваздух, умилијт ваздух. Ту човек сазна да је и срцу мио ваздух. Негде крај извора, под планином, срце више не потеже да пумпа и ради, оно се одмара, а груди, препуне чистог ваздуха, дижу и спуштају срце као на опругама. Срце у Сокобањи не туèе, не лупа, него се љуљушка.
Пројекат је финансиран из буџета општине Сокобања. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.
