СПОМЕНИК КУЛТУРЕ И СВЕДОК ПРОШЛИХ ВРЕМЕНА: Светиња од великог значаја скривена у шумарку
У прелепом амбијенту обронака планине Ртањ, на самој граници атара села Криви Вир и Луково, смештен је манастир Лапушња.
Некада својеврсна знаменитост бољевачког краја, манастир је данас разрушен. Ипак, храмовна слава, Пренос моштију Светог Оца Николаја Чудотворца обележава се и дан данас. Сваког 22. маја локални мештани се окупе да заједно са старешином храма преломе славски колач и помоле се за обнову и оживљавање манастира.
НАЈСТАРИЈИ ЈАВНИ СПОМЕНИК НОВОГ САДА: Саборну цркву красе фреске нашег познатог сликара
ОАЗА МИРА У ЦЕНТРУ НОВОГ САДА: Чувени Дунавски парк одолева времену
УШУШКАНО У ЦЕНТРУ НОВОГ САДА: Народно позориште колевка културе
Чак девет манастира било је у бољевачком крају 1455. године, према турском попису. Манастир Лапушња, као и манастири Лозица (атар села Криви Вир) и Крепичевац (село Јабланица), једини су се одржали до данашњег дана. Лапушња, је, истина, у најлошијем стању.
Из натписа који је до недавно био читљив, могло се сазнати да су цркву подигли господин Иван (Јован) Радул, војвода и господар свих земаља убровлашких, и велики параклиб Георгије, 1501. године. Манастирска црква Светог Николе осликана је 1510. године, под надзором кнеза Богоја. Будући да се манастир Лапушња први пут помиње у турским пописима 1455. године, може се закључити да је на месту садашње цркве раније већ постојала старија. Претпоставља се да је подгинута у XIV веку, али је у неком моменту срушена.
Данашња грађевина је монументална, дугачка 20 метара и широка 8,5 метара. Манастир Лапушња има тролисну основу, са високим кубетом који доминира читавом грађевином. Грађена је по узору на сакралне грађевине Моравске школе. Од живописа, делимично је сачувана ктиторска композиција. На њој су представљени Војвода Радул и Кнез Богоје, који држи модел црвке. Иза Богоја је госпођа Мара, а иза Радула његова супруга Наталија.
Црква манастира Лапушња била је катедрала за целу околину и у њој је стално боравио епископ. Манастир је активно деловао до краја XVII века, а рушевине манастира конзеривране су 1973. године. Данас, Лапушња се, као споменик културе од великог значаја, налази под заштитом Републике Србије.
Пројекат је финансиран из буџета општине Бољевац. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.
