СРПСКИ ДОКТОР ОТКРИО: Зашто је у доба короне пожељно одлагати неке хирушке захвате
Србија је кроз пројекат "Хирургија у доба пандемије" показала да се наш здравствени систем у условима пандемије добро прилагодио.
Како се ради о новој болести, неопходни су нам подаци на великом узорку оперисаних, до којих долазимо кроз овај међународни пројекат, каже проф. др Дејан Раденковић, хирург Клинике за дигестивну хирургију КЦС.
АЛАРМАНТНО УПОЗОРЕЊЕ СРПСКОГ МЕТЕОРОЛОГА: Следе нам оркански удари ветра, ево где ће бити најризичније (ФОТО)
ЧУВЕНА СРПСКА ПРОФЕСОРКА ОТКРИЛА: И након вакцинисања једна ствар ОСТАЈЕ ИСТА
ЦРНА ТАЧКА СРБИЈЕ! У овој општини број оболелих НАГЛО СКОЧИО, наступило "преливање" из осталих жаришта
Што се тиче његовог личног утиска, проф. Раденковић каже да је пандемију доживео као највећи изазов у досадашњој професионалној каријери, јер су у веома кратком року морали да прилагоде начине лечење новонасталим условима.
Како се Србија нашла у међународном пројекту "Хирургија у доба пандемије"?
- Захваљујући претходној сарадњи с различитим хируршким центрима у свету, добили смо позив да учествујемо у овом интернационалном пројекту. Наше чланство и активна учешћа у комитету за комуникацију у европском и светском удружењу за јетру и панкреас препоручило нас је као поузданог партнера за спровођење оваквог пројекта. Значајан допринос српских хирурга у претходним међународним студијама, као и репутација у стручној интернационалној јавности, такође је битан фактор.
Појасните нам циљеве оваквог пројекта, као и његов значај?
- "Хирургија у доба пандемије" се бави сакупљањем и анализом података везаних за све врсте хируршких интервенција у току пандемије. Главна идеја, која је потекла из Бирмингема у Великој Британији, јесте да се на бази интернационалне сарадње, размене података и различитих искустава дође до закључака који ће омогућити најквалитетније хируршко лечење током пандемије Covid 19. Пројекат у који су укључене 124 земље, са до сада обрађених око 33.000 хируршки лечених пацијената, састоји се из неколико студија. Циљ је да се утврди утицај Covid 19 пандемије на лечење пацијената који захтевају хируршке интервенције. На овај начин ће се помоћи различитим здравственим системима широм света у планирању и спровођењу свих облика хируршког лечења.
Ко су учесници из Србије?
- У овај пројекат су укључене све области медицине које се баве хируршким лечењем: неурохирургија, ендокрина хирургија, васкуларна и кардиохирургија, ортопедска хирургија, хирургија дојке, урологија, отрориноларигологија, максилофацијална хирургија, хирургија врата, гинекологија, као и све гране дигестивне хирургије и хируршке клинике КЦС-а, КБЦ "Драгиша Мишовић", КБЦ "Земун", КБЦ "Звезадра", Клиника за ургентну хирургију Ургентног центра.
Захваљујући сарадњи и максималној ангажованости колега које се баве свим типовима хируршког лечења у Србији, тренутно се наша земља налази међу првих 25 у свету по укупном броју укључених пацијената у овај пројекат. Када се израчуна број пацијената у односу на број становника, Србија је на 4. месту у свету, после Велике Британије (организатор студије), Шпаније и Аустрије. Овако добре резултате не бисмо постигли да нису учествовале колеге из свих хируршких области из 25 центара у Србији, а поред Београда, ту су и колеге из Чачка, Новог Сада, Ниша, Крагујевца.
Какви су закључци, како правилно поступати у оквиру хируршких грана када се деси пандемија попут ове?
- Важна студија у оквиру овог пројекта бавила се променама у хируршкој пракси и утицајем САРС-ЦоВ-2 на смртност након операције рака током почетних фаза пандемије. Показала је повећану смртност код ових болесника, али и чињеницу да су хируршке компликације биле знатно мање, највероватније због пажљивијег одабира пацијента. Хирурзи морају пажљиво да доносе одлуке о хируршкој интервенцији, на основу ризика везаних за опште стаје пацијента, оперативног, али и организационог ризика.
Како у Србији хирургија функционише током свих ових месеци?
- Захваљујући учешћу великог броја колега хирурга и анестезиолога који су истовремено ангажовани на најтежим пословима у ковид центрима и у операционим салама, Србија је и кроз овај пројекат показала да се наш здравствени систем у условима пандемије јако добро прилагодио. Како се ради о потпуно новој болести, што значи непознатој и за лекаре, неопходни су нам подаци на великом узорку оперисаних, до којих долазимо кроз овај међународни пројекат. Један од његових најзначајнијих резултата биће хируршки водичи, који ће нам умногоме помоћи да на најбољи начин лечимо пацијенте у овим потпуно ванредним и за хирурге неприродним околностима.
Колико је значајно за пацијента утврдити пре операције да ли је у неком тренутку био инфициран вирусом Covid 19?
- На основу анализе 1.128 оперисаних пацијената, постоперативне плућне компликације се јављају код половине пацијената који су имали Covid 19 инфекцију непосредно пре или после операције. Ове компликације повезане су с високом смртношћу. Индикације за операцију током пандемије Covid 19, требало би да буду знатно сужене у односу на уобичајену праксу, посебно код мушкараца старијих од 70 година. Треба размотрити одлагање нехитних поступака и промовисање неоперативног лечења како би се одложила или избегла потреба за операцијом. Тако је на основу ових података донето упутство да сви болесници који се оперишу морају да имају пре операције негативан или ПЦР или антигенски тест.
Зашто је значајно одлагати све операције које је могуће одложити у току пандемије?
- Како се претпоставља да је само у првих три месеца пандемије одложеним најмање 28 милиона операција у читавом свету, број пацијената којима ће бити потребна операција након претходне инфекције САРС-ЦоВ-2 брзо се повећава. Информације из студије код пацијената са претходном инфекцијом САРС-ЦоВ-2 указале су да је одлагање операције најмање од четири недеље од последњег негативног теста најкорисније за пацијенте и да је то оптимално време чекања. Поред свега тога, због различитих организационих разлога, као што су заузетост анестезиолога у ковид болницама, смањен број медицинског особља због болести, могућности заразе у току самог лежања у болници, све хируршке интервенције које се могу одложити треба спровести када се пандемија смири.
