СРАМОТА ХРВАТА КОЈА ЋЕ ОСТАТИ ЗАУВЕК УПАМЋЕНА: Мира Фурлан је умрла, али и не и горко сећање на срамоту!
Као директор Драме ХНК осећам срам због догађаја који су Миру Фурлан присилили да напусти казалиште и Загреб. Миро, молим те да нам опростиш, речи су хрватског редитеља Ивице Буљана.
Иако је констатовао да је "касно извинити се некоме ко је умро", Ивица Буљан, прослављени хрватски редитељ и директор драме Хрватског народног казалишта ипак је то учинио на Фејсбуку након срамног опроштаја овог театра од своје некадашње глумице.
Хрватско народно казалиште, које је до 1991. године било матично позориште Мире Фурлан опростило се од глумице на свом сајту и друштвеним мрежама пренебрегавајући чињеницу да јој је у овој институцији у то смутно време уручен отказ због веза са Београдом и љубави са српским редитељем Гораном Гајићем.
– Одлазак у САД 1991. године због политичких разлога је био тренутак престанка њезиног рада у Хрватском народном казалишту, но њезина умјетничка оставштина живи и даље. Обожавале су је и обожават ће је генерације публике, јер је уз огроман талент и интелигенцију била умјетница која је својим бескомпромисним ставовима постала морални узор. Збогом и хвала ти, Миро – овако се, између осталог, ХНК опростило од Мире Фурлан на друштвеним мрежама и сајту театра, заборављајући срамотну епизоду из своје историје. Иако је овај део избрисан са друштвених мрежа, још увек стоји на званичном сајту Хрватског народног казалишта.
МИРА ФУРЛАН НИЈЕ ДОЧЕКАЛА ИЗВИЊЕЊЕ ОД РОДНОГ ЗАГРЕБА: "Овај простор је био крвнички неправедан према њој" (ФОТО)
ЈЕЗИВО! Опаку стварност доживљавале и на филму: Микине ЖРТВЕ нису само у стварности биле напаствоване
МНОГИ СУ УЗДИСАЛИ ЗА МИРОМ: Дуго је прогањао МАНИЈАК, непрестано јој писао писма девет година
Такво фалсификовање историје изазвало је салву коментара и осуда на друштвеним мрежама. У многим од њих овакав "потез" ХНК окарактерисан је као сраман, као брука, лицемерје...
– Како вас није стид – гласио је један од коментара.
И Ивица Буљан је у посту на Фејсбуку признао да га јесте стид због догађаја који су Миру Фурлан присилили да напусти ХНК и Загреб те 1991. године, када је отишла најпре у Београд, а на крају у Америку, где је живела све до смрти 20. јануара.
– За испричати се мртвоме је касно. Имали смо у животу много прилика да то учинимо, а нисмо – оценио је Буљан, напоменувши да га је смрт Мире Фурлан погодила као и многе људе који су је волели.
– Мира је била незамисливо добра глумица, списатељица и хуманисткиња. Обожавао сам је у свим филмовима, од "Штефице Цвек у раљама у живота", "За срећу је потребно троје", "Љепоте порока", улогама у ТВ-серијама "Вело мисто", "Путовање у Вучјак", а највише – у казалишту. Anabellu у Фордовој трагедији "Штета што је курва" гледао сам пет пута – записао је Буљан, посебно истакавши Фурланову као Хелену у Еурипидовој трагедији коју је режирао Паоло Мађели:
– Хелена која глисером одлази у ноћ Брачког канала! Тај призор задржат ћу у најдрагоцјенијим сликама које ћу показивати својој уснулој памети у посљедњим данима. Мирина Хелена као да се питала: а што ако никад није била у Троји? Је ли њезин отмичар са собом понио само облак, илузију? Што ако је тај рат ратова вођен у име љепоте само огромна подвала, прича о узвишеној клопци, о разорној фасцинацији? Крађа идентитета, привид војног херојства? Овом улогом Мира је, као велике хероине, симболички одредила свој пут. Из прљавих ратова остала је неокаљана лешинарима који су је хтјели једни убити, а други присвојити – написао је Буљан.
Редитељ и директор драме ХНК подсетио је да губитак особе коју смо познавали и која је обележила наше животе може бити прилика да из њене биографије преузмемо најбоље вредности и даље их негујемо.
– Из живота Мире Фурлан могли бисмо преузети много. Могао бих од себе тражити да глумце водим према онако врхунском глумачком умијећу којим је Мира владала, посебном јер се не равна према правилима, већ по големом знању, интуицији, љепоти и сензибилности којима је била бескрајно обдарена. О потреби поштовања другог, о неприхваћању мржње, баш никакве мржње, већ о љубави која ју је покретала у свим подручјима живота – забележио је Ивица Буљан, откривши да је, када је чуо вест о смрти Мире Фурлан, пустио песму “Само да те мало” коју је 1983. године снимила са бендом Давора Сламнига. Јер Мира је, како је написао, била и фантастична певачица.
А на крају се осврнуо на проблематичан опроштај Хрватског народног казалишта од Мире Фурлан:
– Многи су објаву прокоментирали: ХНК покушао заборавити како је отјерао Миру Фурлан. Као равнатељ Драме ХНК осјећам срам због догађаја који су Миру Фурлан присилили да напусти казалиште и Загреб. Миро, молим те да нам опростиш. Опрости и вранама које су биле у прилици и на мјесту да то кажу, а нису. А данас гракћу и нас оптужују за своју нечисту савјест. Такмиче се као у финалу Крлежине драме да се наједу пажње и науживају рефлектора који обасјавају твој одар. Написала си пред смрт: “Гледам звијезде. Ноћ је јасна, Млијечна стаза се чини тако близу. Онамо ћу ускоро поћи и ја. Сви смо ми звјездана прашина. Нису то лоши изгледи. Немам нимало страха”. Као да читам “Хадријанове мемоаре” Маргарит Јурсенар или слушам Боувија. Ваша звјездана прашина нека нам баци мало свјетла у ову тужну балканску крчму – закључио је Ивица Буљан.
