СРАМОТНЕ СЦЕНЕ НА ЈЕДНОЈ ОД НАЈЛЕПШИХ СРПСКИХ ПЛАНИНА: Од телевизора до намештаја - немарни грађани бацају ТОНЕ СМЕЋА
На запрепашћење оних који стварно негују природу и чувају стечено природно наслеђе може се уочити велика количина разних ствари.
На путу према Шумској кући на Руднику са једне од страна главног пута налази се депонија, класични отпад или ђубриште на коме се може приметити свашта, од машина за суђе, телевизора, столова, намештаја.
УВЕДЕНА И МЕЈЛ АДРЕСА: Огласио се МУП - од сада насиље и блокаду путева можете пријавити и поруком
ДОКТОР ПРЕДРАГ КОН ИЗНЕО ОХРАБРУЈУЋЕ ВЕСТИ: Познато када се очекује смањење потенцијала вируса
СРБИЈА ОДНЕЛА ПРВО МЕСТО: Једно село на западу наше државе проглашено за НАЈЛЕПШЕ НА СВЕТУ (ФОТО)
Да ли се ради о људском немару, намери, нужди или томе слично, неважно је, важно је да се уништава један од најчистијих делова најстарије ваздушне бање у Србији, проглашене пре скоро тачно 100 година, још давне 1922. године.
На запрепашћење оних који стварно негују природу и чувају стечено природно наслеђе може се уочити велика количина разних ствари, набацаних у један јарак.
Видимо у последње време све више гласова који позивају на позорност када су у питању екологија и уопште заштита животне средине, упућују се уопштене критике на рачун свега и свачега, спочитава свакоме и "онима изнад", из оправданих или неоправданих разлога, овај или онај наводни прекршај и (не)потписани уговор, а све под плаштом борбе за чистији ваздух, земљу, воду, природу.
А на другој страни, за све то време, шта се чини?
Људској бахатости краја нема, баца се смеће, оно што је природа уредила и створила уништавамо, остављамо старо где му није место, одлажемо отпад и смеће у реке, језера, не бринемо довољно о квалитету енергената које користимо чак и када то можемо финансијски да исконтролишемо.
Искоришћавамо сваку прилику да нешто подведемо политизацији и настојању да назовипроблем поприми политичке обрисе док истовремено еколошке проблеме у свом домену гурамо под тепих.
Променимо навике или, у супротном, не тражимо изговоре, пођимо од себе, не очекујући од других ништа више што сами нисмо у стању да пружимо. Колико штитимо природу, штитиће и она нас.
