СРБИ, ЧУВАЈТЕ СЕ: ОВИ лекови које СВИ пијемо УБИЈАЈУ више него СИДА, грип и туберкулоза ЗАЈЕДНО
Познато је да много људи у развијеном свету непотребно узима антибиотике, мислећи да се њима лече болести попут прехладе или безазлених упала. Последица ове праксе сам свој др. Google је да је све више бактерија развило отпорност на антибиотике, а све више инфекција, које би се иначе одлично лечиле антибиотицима, постају смртоносне.
Осим неправилне употребе антибиотика од стране самих пацијената, приметно је и неодговорно прописивање ових лекова од стране лекара, што је довело до чињенице да све више бактеријских патогена постаје имуно на антибиотике и лечење неких зараза и инфекција више једноставно није могуће.
Процењује се да 33 000 људи годишње умире од директне последице инфекција узрокованих бактеријама које су постале отпорне на антибиотике, показало је истраживање које је спровео Европски центар за превенцију и контролу болести (ЕЦДЦ).
Смртност таквих инфекција је на годишњем нивоу упоредива са бројем умрлих од грипа, туберкулозе и ХИВ-а заједно. Италија и Грчка у Европи имају највећи процењени број смрти због отпорности бактерија на антибиотике.
Чувени РУСКИ ХИРУРГ у Србији: МНОГО БРЖИ ОПОРАВАК од рака, пратило га чак 50 наших доктора
С туберкулозом, од које је 2017. тешко боловало 1,6 милиона људи, ствари не изгледају боље. Према службеним подацима, прошле године је 558 000 људи, који су имали неки облик туберкулозе, било отпорно на један или више антибиотика, а резултат је била сепса и смрт.
Док већина људи у свету с неким бактеријама дође у контакт уз већ заражене особе или, на пример, конзумирајући контаминирану воду, што је углавном случај у земљама у развоју и земљама с тржиштима у настајању, то се у ЕУ догађа највише у болницама. Око три четвртине инфекција с пацијентима отпорним на антибиотике у Европи долази у болницама. Према научницима, у 39 посто случајева нису помогли ни антибиотици који се користе као задња линија обране, попут карбапенема и колистина. Због раније стечене отпорности, чак ни они нису имали дејства.
Људи ће вероватно морати да се прилагоде и убудуће ће се суочавати са све отпорнијим патогенима, против којих, уз тренутни здравствени систем и све хигијенске мере, више неће бити помоћи. Трка са временом је већ почела и још увек нисмо сигурни можемо ли у њој победити.
