Срби данас славе РОДОНАЧЕЛНИКА своје цркве: У тренутку кад је умро ДОГОДИЛО СЕ ЧУДО
Српска православна црква и верници данас славе Светог Симеона Мироточивог односно великог жупана Стефана Немању - оснивача династије Немањића, владара, ујединитеља и творца "независне српске државе".
Стефан Немања, велики жупан Рашке, рођен је у Рибници на Морачи, данашњој Подгорици, вероватно 1114. године, а владао је нечим што се у нашој историографији популарно зове источним српским земљама. О правој држави Србији, а не територијама локалних велможа и вазала тадашњих велесила (Византије, Мађарске, Бугарске...) може се говорити тек након ослобађања од Османлијске царевине.
ОВО СЕ ЗОВЕ ХУМАНОСТ: Нина жели ДА ПОМАЖЕ родитељима аутистичне деце, њен циљ је НЕСВАКИДАШЊИ!
Један је од најзначајнијих српских владара, најмлађи син властелина Завиде, отац Светог Саве, ктитор, одани бранитељ православља... Тадашњу српску државу успео је да прошири, активно се борио против хришћана богумила и осталих "јеретика" односно оних који су имали различито виђење Христа од званичне верзије тада већ шест деценија подељене Хришћанске цркве.
Због тога се и Стефан Немања сматра родоначелником Српске православне цркве.
Крштен као католик
Стефан Немања је први пут крштен у римокатоличкој цркви по латинском обреду, а када се вратио у Рашку крстио се други пут - у цркви Светих Петра и Павла у Расу по грчком обичају.
Превратом је преузео престо великих жупана Рашке, с браћом свргнуо династију Вукановића, а власт је преузео око 1167. године када је старијег брата Тихомира протерао из земље.
Византија и Мађарска су често биле у сукобу, а жупани Рашке савезници мађарске краљевине.
То је покушао да промени византијски цар Манојло Комнин тако што је поставио Тихомира за управника Рашке 1163. године.
Чудо након смрти
Стефан Немања умро је у Хиландару 1199. године. Према веровању, у тренутку када је умро, просторију је обасјала светлост. Следеће године је канонизован. Његове мошти су точиле свето миро па је због тога и назван Свети Симеон Мироточиви. Монах Сава је пренео његове посмртне остатке 1208. године у Рашку да би над њима измирио своју старију браћу Стефана и Вукана који су се борили за власт. Његове мошти се и данас налазе у Студеници.
Стефан Немања је збацио Тихомира и врховну власт Византије.
Уследили су нови напади и како би спасао своју земљу и народ отишао је код Комнина да моли за опрост и признао га за свог суверена. Након смрти Комнина почео је нападе на византијску територију и ширење власти на околне српске области.
Ширење државе зауставило се 1190. године поразом на Морави. Рашка је тада постала византијски вазал, али је Стефану Немањи признат део освојеног.
Повукао се са власти и замонашио 1196. године. Он је православље успоставио као државну религију. Много се ослањао на цркву која је настојала да му помогне, па је тако православље постало државна вера, а широм Србије почели су да се граде манастири и цркве. Када је утврдио државу и у њој православну веру замонашио се следећи пример свог сина Саве у манастиру Студеница.
Власт је предао средњем сину Стефану Немањићу (Стефану Првовенчаном) који постаје велики жупан Рашке. Најстаријем сину Вукану је оставио на управу Зету. Након две године монашког живота у Студеници отишао је на Свету Гору. У манастиру Ватопеду живео је са сином Савом и тако су заједно дане и ноћи проводили у молитви. Саградили су неколико параклиса, али и из темеља обновили манастир Хиландар. Скоро свака српска црква има приказан његов лик на иконама, фрескама и другим радовима.
СПЦ слави Светог Симеона Мироточивог 26. фебруара на дан када се упокојио.
