СРБИ ПРОМЕНИЛИ НАВИКЕ ИЗ КОРЕНА! Били смо на неславној ПРВОЈ позицији у Европи, сада је све другачије
У Србији је прошле године у односу на 2015. смањена употреба антибиотика за 37,6 одсто, показали су резултати званичне анализе потрошње антибиотика у нашој земљи, која се објављује у оквиру Мреже за праћење антимикробних лекова Светскле здравствене организације.
- Анализа потрошње антибиотика у 2018. години показала је да су лекари у великој мери рационално прописивали ове лекове, а грађани поштовали препоруке да не користе антибиотике без савета стручњака - каже професорка др Милица Бајчетић, национални кореспондент Мреже за потрошњу антимикробних лекова Светске здравствене организације. - Тако су издавање и куповина ових лекова сада знатно мањи у односу на раније године.
Професорка Бајчетић каже да се досадашње активности Министарства здравља на смањењу нерационалне потрошње антибиотика, започете 2015. године, могу сматрати врло успешним, с обзиром на то да је потрошња смањена за више од трећине.
Ујутру ОБЛАЧНО са КИШОМ, уз слаб ВЕТАР, послеподне разведравање! Ево какво нас време очекује наредне недеље
ДОБРО ОБРАТИТЕ ПАЖЊУ! Ближе се славе и пост, ево како да сигурно ОДАБЕРЕТЕ НАЈБОЉУ РИБУ!
СРБИЈО, ПРОБУДИ СЕ! Рак убија наше друштво, а због ОВИХ БРОЈКИ схватићете да је ПРЕВЕНЦИЈА НАЈВАЖНИЈА!
- Нерационална употреба антибиотика и отпорност бактерија која се јавља као последица тога, озбиљан су проблем - каже проф. Бајчетић. - Предузетим мерама успели смо да 2018. године три пута смањимо удео тзв. недефинисане потрошње, односно промета антибиотика без рецепта или на рецепте издате у установама које нису у плану мреже РФЗО. Такав промет је са чак 55 одсто у 2015. смањен на 17 одсто у 2018. одсто.
Србија је 2015. године била на првом месту у Европи по нерационалној потрошњи антибиотика у дечјем узрасту. На 1.000 деце прописивано је до 1.500 доза антибиотика, а у скандинавским земљама 400 доза годишње.
- Изузетан резултат постигнут је у области лечења педијатријске популације: стопа прописаних антибиотика на 1.000 деце у 2018. години смањена је за 7,3 одсто у односу на 2015. годину - објашњава проф. Бајчетић. - Значајно је смањено прописивање антибиотика за обољења када антибиотик није ни био лек избора. Управо ово смањење стопе прописаних антибиотика код деце посебно је важно, с обзиром на то да је Србија донедавно била препозната као земља у којој се деци прописивало од три до пет пута више антибиотика него у Централној и северној Европи.
Рецепт под притиском пацијента
До 80 одсто антибиотика прописује се на примарном нивоу здравствене заштите, често без претходног антибиограма, па чак и за стања која ова група лекова не покрива. Тако су у 85 одсто случајева антибиотици прописивани и за стања која су у водичу Министарства здравља била наведена као индикације за које ову групу лекова не треба прописивати. Лекари су, међутим, подлегали притиску пацијената да је "боље да за сваки случај узму антибиотик".