СРБИ СЕ ЗБОГ КОРОНЕ БОРЕ СА ЈОШ НЕЧИМ: Психички поремећај изазива велику ПАНИКУ, а ево како да помогнете себи
Што због ширења дезинформација, што због осећаја губитка слободе, у многима се пробудила неоправдано велика стрепња од корона вируса
Ко би рекао да је прошло пола године од оне драматичне конференције за штампу на којој је уведено ванредно стање. И пре се већ знало да ништа неће бити исто у нашим животима - начин на који радимо, живимо, па и начин на који свет функционише.
КАКВО ЈЕ СТАЊЕ У ГРАДОВИМА ШИРОМ СРБИЈЕ? Један део наше земље ослобођен од короне, а ево где је најтеже
ОБЈАВЉЕНИ НАЈНОВИЈИ ПОДАЦИ: Још 61 нови случај корона вируса, без преминулих у протекла 24 сата
ВАНРЕДНО СТАЊЕ У СРБИЈИ ОД 1. ОКТОБРА? Ево шта каже Кризни штаб о најави која нас поново плаши
Међународна истраживања о симптомима анксиозности и депресије током пандемије ковида-19 углавном извештавају о великом повећању стопе клинички значајних симптома код опште популације. Да ли ће повећани симптоми довести до повећања стварне преваленције менталних болести у нашем друштву?
Психолог Александра Јанковић објаснила је на који начин овај проблем погађа Србију од почетка пандемије корона вируса, али пре свега је свега неопходно дефинисати разлику између реалног страха и ансиозности.
Шта је анксизност?
Ансиозност је стање стрепње и узнемирености без разлога. За разлику од страха, анксиозност није усмерена према нечему одређеном, већ се може описати као једно генерално дифузно стање. А то стање може довести и до панике - интензивног и неочекиваног таласа анксиозности који изгледа као да се јавља ван наше контроле.
Страх је природна реакција на реалну опасност, колико год била непријатна емоција, веома је корисна. Страх нас покреће и захтева нашу активност. Разлика између страха и аксиозности је генерално то што страх увек има неки повод.
- Панични напади и анксиозност се од почетка пандемије заиста појављују чешће зато што се људи суоћавају са нечим непознатим, тиме и неизвесним. Постоји обиље спекулација са којима се свакодневно суочавамо и неретко су оне контрадикторне једна другој. Пласиране су све могуће теорије укључујући и теорије завере. Пошто је неизвесан ток и крај ове ситуације, чак се и код веома стабилних особа појављује осећање немоћи и беспомоћности. А код осетљивијих особа може лако да дође до безперспективности и оне страшне помисли да ово никад неће проћи - објаснила је Александра Јанковић.
Са чим се суочава неко код кога се јавља анксиозност?
Много чешће од анксиозноси у људима се јавља осећај заморености. Људи су засићени информацијама и дојадило им је стално доношење нових мера. То је све ипак, много мањи проблем од панике због које човек постаје дисфункционалан.
- Различите реакције зависе од личности, али свеопшти осећај друштва јесу беспомоћност и угроженост. Код оних који иначе имају проблеме овог типа може да се јави и депресивност, обузимају их црне мисли и имају "апокалиптичан приступ" према читавој ситуацији. Поред тога, многи људи развијају у себи страх од изласка напоље. То се прво јавило код Италијана, па после и код нас. Због дугог карантина многима је житвотни простор постало једино безбедно место - каже Јанковићева.
Највећи проблем представља струјање непроверених информација на друштвеним мрежама. Често имамо утисак да се дезинформације о корони се шире брже од самог вируса.
Александра је објаснила да многи људи несвесно растерећују себе од страха тако што плаше своју околину. Они често делују као веома ауторативне личности, а њихове речи могу да оставе у нама непријатне осећаје, које они сами у себи потискују. Многи лаици су током ове пандемије постали "самозвани стручњаци" који деле превише упрошћене и често нетачне информације на друштвеним мрежама. То све може бити опасно по оне који не бирају информације већ читају све на шта наиђу.
- Постоје људи који заиста испрате све могуће догађаје и нова октрића о вирусу - каже Алескандра.
Како да помогнемо себи?
Начин на који се првобитно штитимо од непријатних осећања, јесте да смањимо и сортирамо информације до којих долазимо. Неопходно је да се информишемо из валидних извора и свакако да избегнемо све сувишне расправе на друштвеним мрежама.
- Човек треба да прати себе и да, у том смислу, процени кад је претерао са конзумирањем информација - објаснила је.
Поред тога, потребно је охрабрити људе у својој околини да се поново баве активностима којима до тада нису.
- Потребно је да се окружите пријатним људима и да одржавате такозвану "менталну хигијену". И те како можете да пронађете своју "дневну дозу задовољства", било да је то шетња у природи, кућни љубимац или разговор са пријатељем. Најбољи рецепт јесте дневна доза задовољства - закључила је Александра Јанковић.
