СРБИЈИ ПРЕТИ БЕСНИЛО? Овде је откривен први случај заразе - НА УДАРУ И ЉУДИ И ЖИВОТИЊЕ
Нови случај заразе откривен је код жене у Срему.
У Србији је потврђен нови случај мултилокуларног ехинококуса, болести коју преносе лисице, а код човека расте као тумор и може да буде фатална ако се не открије на време.
УПОЗОРЕЊЕ ДР ГРУЈИЧИЋ ЛЕДИ КОСТИ! Карцином, стерилитет... ово су болести које "косе" Србе, поменула и забрану пушења
ПОВУЧЕНА БСЖ ВАКЦИНА! Хитна реакција надлежних органа Србије - огласио се Торлак
ОПАСАН ТРЕНД НА ДРУШТВЕНИМ МРЕЖАМА! Лекари упозоравају: То је надрилекарство, доводите у РИЗИК сопствено здравље
Као и први случај заразе, и овај нови откривен је такође код жене у Срему. То, међутим, није једина опасност која нам прети од намножених лисица - и беснило је све ближе границама наше земље.
Да је регистрован нови случаја мултилокуларног ехинококуса, која се преноси преко земљишта контаминираног лисичјим паразитом, као и да постоји реална опасност од беснила, потврдио је професор Медицинског факултета у Новом Саду др Душан Лалошевић, са Катедре за хистологију и ембриологију.
Управо је др Лалошевић радио патолошку анализу заражене јетре 67-годишње пацијенткиње из Сремске Митровице, код које је први пут у нашој земљи, почетком ове године, откривена ова болест. Резултате је представио јуче, на Првом форуму Академије медицинских наука Српског лекарског друштва. Потврду заражености дала је др Наташа Тасић, микробиолог и паразитолог из Ниша.
У међувремену је испитиван и други случај сумње на исту болест, за који је сада стигла потврда. Карактеристично је да се лисичја пантљичара шири као канцер, може да метастазира, човек може да је пренесе на кућне љубимце. Осим лисица, овог паразита преносе и шакали.
Професор Лалошевић каже да после ова два потврђена није било нових случајева сумње на ту заразу, али да нам сада прети нова - беснило.
Професор др Радоје Чоловић, председник Српског лекарског друштва, потврдио је да је мултилокуларни ехинококус сасвим ново обољење код нас. Како је казао, имао је прилике само једном да присуствује његовој операцији, и то у Швајцарској, када је одстрањен као тумор јетре.
Болести због непостојања ветеринарске контроле, а међу њима и беснила. Овај смртоносни вирус већ је регистрован у Румунији и Мађарској, и то не само код дивљих, већ и код домаћих животиња, што представља опасност по човека, а врло брзо би могао да стигне од северно-источних суседа и на границе са нашом земљом. Како се види на мапи са локацијама бесних животиња, које свакодневно ажурира "Пастеров завод" у Новом Саду, у Мађарској је регистрована једна бесна лисица, а у Румунији, на три локације, укупно седам лисица, 13 крава и два пса.
Према речима професора Лалошевића бесне животиње се брзо крећу, уједајући све испред себе, и за час могу да пређу 100 километара. Уколико би беснило ушло у Србију, посебна опасност прети заражавању домаћих животиња, са којима човек има контакт. Познат је случај из 1947. године у Црној Гори, када је на тај начин девет људи преминуло. Три бесна вука су 2000. године изуједала више људи, али су ови успешно заштићени серумом.
Код нас је нарочито ризичан број намножених лисица, а у последње две године оне нису вакцинисане (преко мамаца).
- Целу деценију је Управа за ветерину, уз финансијску помоћ ЕУ, врло успешно спроводила вакцинацију лисица против беснила и акција је дала изванредне резултате, па је беснило готово искорењено - каже проф. Лалошевић. - Међутим, не би требало да се опустимо јер се популација лисица премножила, што видимо по великим губицима зечева и фазана. Раније их је, између осталог, десетковало и беснило. Због сталне потенцијалне опасности не можемо прекинути вакцинацију људи.
Последњи случај бесне лисице у Србији регистрован је 2018. године, а бесног пса 2011. Завод за антирабичну заштиту - Пастеров завод, као национална референтна лабораторија за беснило, редовно прати стање у земљи, као и у окружењу, потврдила је др Драгана Газибара, директорка Завода:
- Беснила годинама има код животиња у Мађарској и Румунији. У току 2022. и ове године регистровани су случајеви у тим земљама на североистоку, на граници са Украјином, што је још далеко од нас. Епизоотиолошка ситуација по питању беснила у Србији је повољна, захваљујући добром и савесном раду ветеринарске и здравствене службе. Код људи ову болест немамо више од 40 година, док је последњи случај код животиња забележен око Крупња, 27. јула 2018, а међу домаћим животињама код једне мачке, у близини Пожаревца, 2012.
Према речима директорке, Пастеров завод поседује довољан број вакцина и серума за заштиту грађана од ове болести.
- У свих 27 антирабичних станица, које редовно снабдевамо вакцинама и серумом против беснила, ради стручан кадар епидемиолога и инфектолога и, под надзором Завода, пружа адекватну заштиту свима којима је потребна - каже др Газибара.
